Ovih sam dana često imao prilike da se borim sa administracijom na republičkom nivou.
Ne, niste u pravu. Ne sledi tugaljiva priča o zamršenim birokratskim patnjama. Hoću da ukažem da u nekom normalnom "činovničkom" i stručnom delu državne administracije ima ljudi koji razumiju kako sistem funkcionišu (i nisu sretni zbog toga) i veoma se trude da smrtnim ljudima pomognu da odrade šta im treba.
Autobus 83. Sedim pored plavuše pod kapom. Pospan pogled, besprekorna šminka. Jarke crvene napućene usne. Jarko zeleni lak na noktima normalne dužine. Duboke antilop cipele boje ciklame.
Kad sam već pominjao univerzitetsko obrazovanje: Predsednik vlade Vijetnama Ngujen Tan Dung potpisao je dekret kojim se izuzimaju od plaćanja školarine studenti filozofije koji uzimaju kurseve marksizma-lenjinizma i učenja Ho Ši Mina. Na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ho Ši Min gradu cilj je da se svake godine 120 studenata odluči za marksizam-lenjinizam. Ali konstantno su imali problem sa nedovoljnim brojem zainteresovanih.
Anketirani studenti su uglavnom odgovarali da ne žele da studiraju nešto s čime posle ne mogu da nađu posao. Svojevremeno smo i kod nas proizvodili profesore marksizma i gomila predmeta u srednjim školama i na fakultetima imali je nešto od Marxa u naslovu. Najčešće ni sami profesori marksizma nisu svoj predmet shvatali ozbiljno i predmeti su tim nazivima su se svrstavali uz čuvenu «predvojničku».
A kad se samo setim koliko je bilo marksističkih klubova, tribina ili večernjih škola tipa «škola samoupravljanja». Sećam se i neke omladinske škole «Ivo Lola ribar» za srednjoškolce. Ja, kao studentski, omladinski i partijski rukovodilac držao sam nekoliko časova na toj omladinskoj školi. Čak sam mogao da biram i časove koje ću držati. Sećam sam da sam jednom uzeo temu o odnosu marksizma i religije, a nekom drugom prilikom o anarhizmu. Pokušavao sam da neki svež način govorim o tim temama i trudio se da budem provokativan. U tome sam bio prilično dobar. Među nama rečeno, pravio sam se važan.
I koliko god sam učestvovao u toj svojevrsnoj indoktrinaciji, meni sada to izgleda kao neko veliko zezanje. Nama predavačima se to solidno plaćalo, štampale su se kojekakve knjižice i knjižurine o svemu i svačemu u priličnim tiražima. Ne bih baš rekao da su se čitale. Onda je još pre Titove smrti sve to zamrlo i ugasilo se. Marksizam je izgubio ideološku bitku. Život je pobedio jednu dogmu da bi sa svim strana prodrle tzv. zapadne vrednosti vezane za demokratiju i političku slobodu.
S marksizmom je popljuvan i Marks koji bi se najverovatnije gnušao sve te gomile marksista.
Kako god, ako ikad dospem do Londona, njegov grob u groblju Highgate biće obavezno na vrhu liste obaveznih poseta.
Poseta groblju se naplaćuje 4 funte, a za omladinu do 18 godine je besplatno. Ture sa vodičem, subotom u 14.00 naplaćuju se 8 funti po odrasloj osobi, 4 funte po detetu.
Najpoznatiji stanovnik istočnog krila groblja Highgate donosi prilično dobar novac upravi groblja.
Karl Marx je umro u martu 1883. a na sahrani je njegov saborac Fridrih Engels rekao:
Karl Marx bio je jedan od onih istaknutih ljudi kakvih jedno stoljeće rađa samo nekolicinu. Charles Darwin otkrio je zakon razvitka organske prirode na našem planetu. Marx je otkrio onaj osnovni zakon koji određuje hod i razvitak ljudske historije, zakon tako jednostavan i očevidan da ga je u neku ruku dovoljno samo izložiti da bi se osiguralo njegovo priznavanje. Ali to nije sve, Marx je otkrio i onaj zakon koji je stvorio naš sadašnji stupanj društva i njegovu veliku podjelu klasa na kapitaliste i najamne radnike. To je zakon prema kome se društvo organizira, razvija, sve dok toliko ne preraste samo sebe da najzad mora propasti kao i sve prethodne istorijske faze društva. Zbog takvih rezultata još je veća bol što nam je otet usred svog punog stvaranja, što – ma koliko da je stvorio – ostavlja ipak puno više nedovršeno.Ma koliko da mu je bila draga nauka, ipak ga ona nije potpuno ispunjavala. Nitko nije osjećao čistiju radost nego on kad god bi se postigao neki nov naučni napredak, svejedno bio on praktički upotrebljiv ili ne. Ali prije svega, on je u nauci gledao veliku polugu historije, revolucionarnu snagu u najpunijem smislu riječi. I u tom smislu primjenjivao je ono ogromno znanje, posebno iz historije, na sva područja kojima je vladao.
Obično bi se nakon predavanja na samoupravnim školama, marksističkim tribinama i omladinskim akcijama otišlo u kakvu dobru kafanu. Na primer u "Zori", "Šumatovcu", "Bledu", "Prešernovoj kleti", "Brankovini" ili "Mornaru".
Anketirani studenti su uglavnom odgovarali da ne žele da studiraju nešto s čime posle ne mogu da nađu posao. Svojevremeno smo i kod nas proizvodili profesore marksizma i gomila predmeta u srednjim školama i na fakultetima imali je nešto od Marxa u naslovu. Najčešće ni sami profesori marksizma nisu svoj predmet shvatali ozbiljno i predmeti su tim nazivima su se svrstavali uz čuvenu «predvojničku».
A kad se samo setim koliko je bilo marksističkih klubova, tribina ili večernjih škola tipa «škola samoupravljanja». Sećam se i neke omladinske škole «Ivo Lola ribar» za srednjoškolce. Ja, kao studentski, omladinski i partijski rukovodilac držao sam nekoliko časova na toj omladinskoj školi. Čak sam mogao da biram i časove koje ću držati. Sećam sam da sam jednom uzeo temu o odnosu marksizma i religije, a nekom drugom prilikom o anarhizmu. Pokušavao sam da neki svež način govorim o tim temama i trudio se da budem provokativan. U tome sam bio prilično dobar. Među nama rečeno, pravio sam se važan.
I koliko god sam učestvovao u toj svojevrsnoj indoktrinaciji, meni sada to izgleda kao neko veliko zezanje. Nama predavačima se to solidno plaćalo, štampale su se kojekakve knjižice i knjižurine o svemu i svačemu u priličnim tiražima. Ne bih baš rekao da su se čitale. Onda je još pre Titove smrti sve to zamrlo i ugasilo se. Marksizam je izgubio ideološku bitku. Život je pobedio jednu dogmu da bi sa svim strana prodrle tzv. zapadne vrednosti vezane za demokratiju i političku slobodu.
S marksizmom je popljuvan i Marks koji bi se najverovatnije gnušao sve te gomile marksista.
Kako god, ako ikad dospem do Londona, njegov grob u groblju Highgate biće obavezno na vrhu liste obaveznih poseta.
Poseta groblju se naplaćuje 4 funte, a za omladinu do 18 godine je besplatno. Ture sa vodičem, subotom u 14.00 naplaćuju se 8 funti po odrasloj osobi, 4 funte po detetu.
Najpoznatiji stanovnik istočnog krila groblja Highgate donosi prilično dobar novac upravi groblja.
Karl Marx je umro u martu 1883. a na sahrani je njegov saborac Fridrih Engels rekao:
Karl Marx bio je jedan od onih istaknutih ljudi kakvih jedno stoljeće rađa samo nekolicinu. Charles Darwin otkrio je zakon razvitka organske prirode na našem planetu. Marx je otkrio onaj osnovni zakon koji određuje hod i razvitak ljudske historije, zakon tako jednostavan i očevidan da ga je u neku ruku dovoljno samo izložiti da bi se osiguralo njegovo priznavanje. Ali to nije sve, Marx je otkrio i onaj zakon koji je stvorio naš sadašnji stupanj društva i njegovu veliku podjelu klasa na kapitaliste i najamne radnike. To je zakon prema kome se društvo organizira, razvija, sve dok toliko ne preraste samo sebe da najzad mora propasti kao i sve prethodne istorijske faze društva. Zbog takvih rezultata još je veća bol što nam je otet usred svog punog stvaranja, što – ma koliko da je stvorio – ostavlja ipak puno više nedovršeno.Ma koliko da mu je bila draga nauka, ipak ga ona nije potpuno ispunjavala. Nitko nije osjećao čistiju radost nego on kad god bi se postigao neki nov naučni napredak, svejedno bio on praktički upotrebljiv ili ne. Ali prije svega, on je u nauci gledao veliku polugu historije, revolucionarnu snagu u najpunijem smislu riječi. I u tom smislu primjenjivao je ono ogromno znanje, posebno iz historije, na sva područja kojima je vladao.
Obično bi se nakon predavanja na samoupravnim školama, marksističkim tribinama i omladinskim akcijama otišlo u kakvu dobru kafanu. Na primer u "Zori", "Šumatovcu", "Bledu", "Prešernovoj kleti", "Brankovini" ili "Mornaru".
Eh, večeras se nađoh u "Mornaru" (preko puta Doma Omladine). Posle sigurno 30 godina. Stolovi izgleda da se nisu promenili, stolnjaci jesu. Okrnjene pepenjare, pušenje dozvoljeno, funkcioniše lažno provetravanje. Konobari su klonovi onih od pre 30 godina, sa prekratkim belim keceljama i sa neizbežnim salvetama prebačenim preko ruke. Nas četvoro se raspričalo uz pivo.
Večeras bez mandarina. Ne ide posle piva.
Ljudi kol'ko volim pivo, najradje bi u njem' pliv'o
kao zlato sija, hladno kao zmija
organizmu svakom prija!
A mala mi zanoveta, kao da je propast sveta
jer volim, volim, mnogo volim pivo!
Ispred radnje svi smo braća, kauciju svako plaća
turu stiže tura, pivska armatura
B vitamin telom fura!
A mala mi zanoveta, nervozno po kraju šeta
jer volim, volim, mnogo volim pivo!
Pa dobro, nije baš da volim pivo kao prljavi inspektor Blaža. Ali legne ponekad.
Ljudi kol'ko volim pivo, najradje bi u njem' pliv'o
kao zlato sija, hladno kao zmija
organizmu svakom prija!
A mala mi zanoveta, kao da je propast sveta
jer volim, volim, mnogo volim pivo!
Ispred radnje svi smo braća, kauciju svako plaća
turu stiže tura, pivska armatura
B vitamin telom fura!
A mala mi zanoveta, nervozno po kraju šeta
jer volim, volim, mnogo volim pivo!
Pa dobro, nije baš da volim pivo kao prljavi inspektor Blaža. Ali legne ponekad.
Нема коментара:
Постави коментар