Pevač Adam Levine iz amweričkog benda Maroon 5 (nikad čuo ni za njega ni za bend) izabran je za najseksipilnijeg muškarca ove godine po časopisu "People". Na osnovu glasanja čitateljki. Odlučujući kriterijumi za njegovo ustoličenje: jogom zategnuto telo, stabilna verenička veza sa nekakvom manekenkom i sklonost da zaplače kad gleda neki film.
I meni se desi da zaplačem. Ostale uslove ne ispunjavam.
Lisičarke sa jajima i cveklom na salatu. Zategnuće mi se telo.
Možda da pojurim jednu bivšu manekenku iz zgrade. Neudata, još uvek žgoljava. Zabacuje kosu kad hoda. visoke potpetice. Uljudno se pozdravljamo kad god se vidimo. Hm. Drugi uslov mi je pod nosom a da nisam na to ni pomislio.
Mučio sam se danas sa nekim stručnim prevodima. Kad se samo setim kao je to bilo na početku karijere kada nije bilo računara sa svim tim pomagalima koja su za nas prevodioce fantazija.
Sećam se jednom u Libiji, došao sam da prespavam u Tripoliju u nekom jugoslovenskom kampu. Građevinsko preduzeće "Rad". Gradili su Farmaceutski fakultet u Tripoliju. Godina, npr. 1982 - 3. Direktor je bio neki moj poznanik pa smo naveče, pre spavanja, sedeli ispred njegovog kontejnera i pijuckali sokove.
Tako, kroz razgovor, pomene mi kako sutradan ide na razgovor sa investitorom radi davanja ponude za II fazu izgradnje fakulteta. Dadne mi primerak ugovora na arapskom koji su mu dali da se pripremi a nema mu prevodioca da pročita i da se pripremi. Ja sam se tih godina dosta bavio ugovornom dokumentacijom pa sam relativno lako shvatio o čemu se radi. Kako sam ja to njemu usmeno prenosio, tako je on shvatio da je stvar dosta ozbiljna i ne baš onakva kakvu je očekivao. Da li bih ja to njemu mogao onako u kratkim crtama da prevedem. Ugovor je imao oko 30 strana. Ja nisam baš bio nešto umoran da bih išao na spavanje i kažem da mi pripremi pisaću mašinu i rečnike.
Kako sam počeo da prevodim tako sam se udubljivao i nisam mogao samo da napravim sve "u kratkim crtama". Elem, prevedem ja do jutra ceo ugovor i odnesem mu u kancelariju.
"Nisi valjda sve preveo?" - začudio se on.
"Jesam. Bilo mi interesanto. Ajd, odoh da spavam."
Navečer smo se opet videli i kaže mi da su investitori bili iznenađeni koliko je on bio pripremljen za razgovor. Ponudio mi da plati. Ja mu kažem da me primi na spavanje i hranu u kampu kad god dođem u Tripoli. Bi tako. Posle par meseci čujem da su dobili posao. Ako se dobro sećam oko 25 miliona dolara.
Kad sam već kod tih sećanja, vratila mi se jedna slika iz kampusa Univerziteta u Tripoliju. Kao neki univerzitetski grad, fakulteti, menze, studentski domovi, veliki park. Momci i devojke izmešani šetaju kao bilo gde u zapadnom svetu. Kome su poznati tradicijski oblici odnosa muškaraca i žena u islamskim zemljama može shvatiti koliko ta slika iz 1982-3 odudara.
Ne znam šta je sada tamo. Koliko razumem razne milicije i poluprivatne vojske drže delove grada i komanduju životom rastrganog Tripolija.
Ja sam danas promatrao kako svrake ili gavrani (nikako da upamtim razliku) trgaju jednog uginulog goluba i svađaju se oko ostataka.
Deluje odvratno sa pozicije sitog. Ali vredi se zamisliti. Neki nutricionisti, zabrinuti zbog rasta stanovništva i mogućeg nedostatka hrane, preporučuju da se ljudska ishrana više kanališe ka jedenju insekata. Mislim da sam o tome pisao. Međutim, sada se u nekim od otmenijih pariskih restorana pojaviše na meniju razni specijaliteti koji sadrže mravlje larve, skakavce, škorpione i nekakve gusenice.
Neki pak predlažu da se kojekakve grickalice i zanimacije iz kesice kombinuju sa preprženim skakavcima kako bi se deca navikla.
Mislim da ću se vratiti na nezdravu ishranu i za doručak se osloniti na slaninu. Danas sam krajičkom oka video u prodavnici, koja se inače specijalizirala za prodaju sireva, da su dobili slaninu i sušene kobasice. Danas sam odolio, ali za sutra ne garantujem.
Hej, a zategnuto telo seksepilnog muškarca. Jebi ga.
Ej, ovde si u formi: fenomenalan članak; vrcav.
poz, zdenka
Danas te pratilo nadahnuce i britki smisao za humor.
Pozdravusha iz Tuzle...
Dinko
Нема коментара:
Постави коментар