ČETVRTAK, 21. novembar 2013. - 37 - Crni lepotan u Libiji

U 3. 15 sam odustao od pokušaja da zaspem. Dođe to.

Pogledam kroz prozor. 

Ulično, noćno osvetljenje naleglo je na uredno poređane automobile na parkingu. Grebu mi oči tablice sa slovima i brojevima. Identifikovani deluju mi kao krave u oborima sa identifikacijskim pločicama na uvetu.

Bezlična identifikacija obesmišljava biće.

Hvatam sebe u zamku. Zar jednu mehaničku napravu definisati kao biće? 

I to da radim ja koji nemam nikakav odnos prema autima. Niti ih posedujem, niti ih vozim, niti me interesuju niti su u mom životu ikada izazivali neku posebnu pažnju. Možda je smešno da to govori neko ko je bio dugo godina predsednik AUTO gas asocijacije Srbije. Gotovo da se sramim tog paradoksa.

Nalazim da mi je život u mnogo čemu paradoksalan. Ali mrzi me da to objašnjavam. 

Izaći će iz mene nekakva staračka gorčina u ove jutarnje čase.

Na HRT-2 Nikša Bareza diriguje Zagrebačkom filharmonijom izvodeći neku Mahlerovu simfoniju pred polupraznom dvoranom. Volim simfonijsku muziku. Pogotovo da gledam izvođenje uživo. Volim da gledam interakciju muzičara u zajedničkom naporu da ožive neko muzičko delo. 

Na Skype-u vidim mnogo mojih kineskih poslovnih veza. Uveliko rade.

Bacam se na opis jedne situacije u mom "libijskom" romanu. Danima već ne mogu da uklopim elemente zapleta. Dok sam ležao u pokušaju da zaspim razjasnilo mi se kako da uklopim tragediju jednog ženskog lika. A jedna ofarbana plavuša iz sekcije udaraljki u filharmoniji dala mi je njen fizički lik.
Ženski lik je Čileanka koja kao lekar radi u bolnici u Misurati (Libija). Kao dete izbeglica u vreme Pinočeova dolaska na vlast, sa ocem komunistom se našla u Istočnoj Nemačkoj i tamo završila medicinu. Gine u Misurati za vreme strahotnih uličnih borbi u tom gradu kada se raspadala Gadafijeva Libija.

Kada sam već u Libiji. To je jedna teritorijalno velika gotovo u celini prekrivena Saharom. U toj Sahari pronađen je jedan pokrupni meteorit nazvan Crni Lepotan. Crni lepotan potiče sa Marsa i prvobitna procena je odredila njegovu starost na oko 2 milijarde godine. Ali kako se razvija tehnologija i tehnika, novija ispitivanja su pokazala da je star 4,4 milijarde godine. Tu dolazimo do naglog interesovanja za kamenčinu. Ako je 4,4 milijarde godine star i potiče sa Marsa (a nema razloga da ne verujemo naučnicima - naučnici su čak uvereni da potiče južnih visiinskih delova Marsa) onda on potiče iz vremena ranog nastanka planete Mars, naime dok je planeta bila samo stotinjak miliona godina stara a vulkani bili aktivni na sve strane. To opet znači da je u to vreme bilo nekakve atmosfere i vode u tekućem stanju na Marsu. Hoću reći bilo je uslova za život.

Sve ovo pominjem kao revnosni čitalac članaka o astronomiji i postanku svemira a ne toliko kao neko ko vidi budućnost opstanka u seljakanju po možda nastanjivim planetama. Ono što me posebno fascinira u ovoj priči je činjenica da je čovek svojim umom, dovitljivošću, tehničkom inteligencijom i darovitošću uspeo toliko toga da spozna i naučno obrazloži. Sama činjenica da neko može jedan kamen, makar se zvao i Crni lepotan, analizirati do mere određivanja njegove starosti, porekla i sastava - predstavlja divan rezultat ljudske moći. 

Kada je Ajnštajn došao u Ameriku, njegov univerzitet ga je popularizovao i organizovao mu niz gostovanja po američkim univerzitetima gde je govorio o teoriji relativiteta. Na predavanja je išao sa vozačom koji je prisustvovao svim predavanjima i nakon serije predavanja rekao Ajnštajnu da je toliko upio njegova predavanja da bi mogao i sam održati predavanje. Dođoše oni na neki univerzitet na kome niko nije poznavao Ajnštajna i on onako umoran predloži vozaču da zamene uloge. On će voziti a vozač neka  održi predavanje. Vozač se dobro snašao i održao predavanje bez greške. Posle predavanja su mu prišli razni nadobudni studenti i jedan od njih postavi neko nezgodno pitanje rekavši da sebi stalno postavlja to pitanje i da nikako ne može da dođe do odgovora.

Vozač mu odgovori: Mladi čoveče, to je tako jednostavno da će vam odgovor dati moj vozač!

ovo je čista genijalnost koja progovara iz čovjeka.... ;)

Josip