PETAK, 22. novembar 2013. - 38 - Kenedijev fin de partie

Pitanje svih pitanja za današnji dan:
Gde ste bili 22. novembra 1963. kada je ubijen Kenedi. 

Razne svetske televizije ovih dana su ponovo masakrirali Kenedija i analizirali ga iz svih mogućih uglova. 

Monti Pajtonovci se vraćaju u stilu. Na konferenciji za štampu povodom pripreme njihova povratka njih petorica su zauzeli svoja mesta za stolom. Nijedan nije seo iza kartice sa svojim imenom. Oni su zaista uvek funkcionisali kao grupa.

Amerikanci su i dalje fascinirani Kenedijem. Tragedija ga je učinila većim predsednikom nego što je bio. Njegova veličina izrasla je na smrti, njegovom mladalačkom izgledu, posleratnom američkom poletu i lepoj ženi. Iza toga izgleda se radilo o notornom ženskarošu, obrazovanom, hrabrom i inteligentnom čoveku. koji je započeo rat u Vijetnamu, koji je shvatio značaj televizije u promociji i uživao u vlasti. Sada saznajemo da je bio dosta bolestan čovek i da je stalno uzimao lekove protiv bolova u kičmi. 

Ja se ne sećam šta sam radio tog 22. novembra 1963. Imao sam 11 godina, krenuo u 5. razred osnovne škole "Mile Mraović Simić"  u Karlovcu.  Žao mi je što nisam sačuvao svoje dnevnike koje sam pisao jako dugo. Nisam siguran da sam ih započeo pisati već tada sa 11 godina.

Za mene i moju generaciju verovatno se pitanje može postaviti drugačije: Gde ste bili 4. maja 1980. kada je umro Tito. 

= 0 =

Monti Pajtonovci se vraćaju u stilu. Na konferenciji za štampu povodom pripreme njihova povratka preostala  petorica (od šest) su se našli i zauzeli svoja mesta za stolom. Nijedan nije seo iza kartice sa svojim imenom. Oni su zaista uvek funkcionisali kao grupa. 

Nastupaće uživo negde u julu, samo jednom, negde u Londonu.

U domu zdravlja Novi Beograd. Uveden je red i zakazuju se pregledi. I sve nekako funkcioniše. Na jednoj plastičnoj stolici mršava figura jednog izduženog čoveka, nalakćenog na kolena, sa licem u dlanovima. Pogled zabinutog čoveka uperen ka podu. U nekakvoj sportskoj opremi, sa patikama. Rekao bih da ima 50. Jedna mu patika raspetlana.

Za večernje šetnje, u povratku sa Brda prolazim kroz Studentski grad i svraćam u galeriju. 

UKUS TELA - izložba studenata Fakulteta likovnih umetnosti. Nigde nikoga. Čuvar-kustor izašao da zapali jednu.

Na zidu najbližem ulazu uramljene umrlice muških likova stradalih u filmovima od šezdesetih do devedesetih. Sve umrlice sa petokrakom.

Maja Đorđević napravila ženske gaće od malih kamenčića. U katalogu, u objašnjenju  piše "upotrebom teškog naizgled neprijatnog materijala (kamen), za jedno tako lično područje vrši se dekontekstualizacija u smislu razotkrivanja, ali i nemogućnosti upotrebe samog objekta."

A Aleksandra Kovačević je ispisala sinonime za seksualnu radnicu: prostitutka, bludnica, droca, kol-gerla, konkubina, kurtizana, kurva, metresa, naložnica, ramicljka, oberkurva, radodajka, uličarka, ženska, javna žena. , 

Zastanite u nabrajanju kod svakog pojma i nećete imati isto značenje na umu.

U ćošku galerije jedan beskućnik u otrcanom kaputu legao i spava sedeči. Glava mu klonula na grudi.

Posle u katalogu pročitam da se radi o konceptualnom radu i autofiguri umetnika - skitnice. Autor: Luka Tripković, nazvao je delo po jednom Beketovom komadu - "Fin de partie".

Klonula glava skitnice u galeriji podsetila me na naglo pognutu glavu Džona Ficdžeralda Kenedija u Dalasu 22. novembra 1963. kada mu je treći metak prošao kroz glavu. Fin de partie.

Vuki, uzbudjena od raznoraznih šarenih doživljaja Azije, stignem (jedino to i stignem pročitati uz neku ličnu postu)  i uzivam u tvojim dnevnicima..Jerina

Gledajući ponovo ovih dana snimak ubistva J.F.K čini mi se da sam dobro uočio:

Tadašnja prva dama je brže bolje pokušala da pobegne (zagrebala) preko zadnje haube ostavljajući teško ranjenog i voljenog supruga. 

Da nije Onazis bio u sledećem autu?

Časlav 

Časlave, zavodljiva teorija. "Prva dama" je upoznala Onazisa još za života "prvog gospodina". "Prvi" je brak shvatao kao dobar PR događaj. Zgodna žena, hrpa dece i sloboda da radiš šta hoćeš. Kažu da je "prva dama" to znala i pre nego je potpisala bračni ugovor. Ona je živela svoj život glamura koji je imao ko da plati. On se bavio politikom vrlo pragmatično utirući put ka vrhu. Javno je bio moralista, dobar muž i dobar suprug. Privatno je bio sve drugo.
Mediji u to doba nisu toliko učestvovali u privatnim životima javnih ličnosti. Šta više, javne ličnosti su koristili medije da bi definisale svoje profile. To naravno rade i danas, ali su mediji otišli dalje i ne poštuju ničiju privatnost.  (Doduše, kao što znate, javne ličnosti i tu vrstu "žutih" medija koriste na profitabilan način - ali ne bih sada da se bavim tom vrstom medijske perverzije).

Kažu da sa JFK umetnuo na oca koji je bio beskrupolozan političar a pitanje bračne vernosti tretirao kao pitanje javnog i tajnog.

Teorija zavera o samom ubistvu me ne interesuju nešto naročito. 

Sinoć sam gledao neki film o jednoj koja polazi od balističkih analiza  3 metka koja su pogodila "prvog gospodina". Ukratko, treći metak (onaj koji je razneo glavu i bio smrtonosan) izgleda da je došao od pripadnika tajne službe koji je bio iza predsedničkog automobila. Izgleda da je on reagovao na prva dva hica, posegao za oružjem i pogledom uhvatio strelca (Li Harvi Osvalda) na prozoru i instinktivno krenuo sa otkočenim oružjem. Ali kako je ustao u autu u pokretu i okretao se sa prstom na okidaču. Okinuo je i razneo glavu osobe koju je trebalo da čuva. Autor knjige po kojoj je film snimljen smatra da se ne radi o hotimičnom pucanju. Koga interesuje neka u pretraživaču potraži agenta po imenu George Hickey.

Posle je usledilo zataškavanje činjenice, uklanjanje dokaza i tako dalje. 

Deluje prilično ubedljivo. Kažu da će se neka dosijea o ubistvu otvoriti 2017. Sačekaćemo.