ČETVRTAK, 5. decembar 2013. - 50 -

Negde 1982. objavio sam jedan razgovor sa poznatim profesorom, filozofom i estetičarom, Dankom Grlićem o Ničeu. (Išao sam u Zagreb kod njega sa magnetofonom i pripremljenim pitanjima. U njegovom stanu prepunom knjiga popili smo neku odličnu dalmatinsku travaricu. Okosnicu pitanja poslao sam mu pre toga poštom a ubacivao pitanja tokom razgovora). 

Objavljeno u časopisu "Ideje" iste godine. 

Pre neki dan sam ponovo uzeo malu crveno-crnu Grafosovu knjižicu (prepoznatljiva biblioteka "Horizonti") sa Ničeovom raspravom o filozofiji u tragičnom razdoblju Grka.  Pa se setih svog intervjua  i pronađoh časopis "Ideje" u kome je razgovor objavljen 1982. 

Moram da vas gnjavim Dankovim objašnjenjem Ničeova natčoveka.

"Natčovjek je onaj čovjek koji je doista ispunio sve uvjete ljudskosti. A ispunjenje tih uvjeta Nietzsche stavlja, zapravo, u mogućnost da se izdrži vječno vraćanje istog. Prema tome, vječno vraćanje istog neminovno inkludira temu natčovjeka. Zapravo, po mom mišljenu natčovjek je umjetnik koji usprkos strahovitoj tenziji, koju je gotovo nemoguće izdržati, vječnog vraćanja istog, tu sudbinu može izdržati upravo stoga što je umjetnik." 

Kada sada čovek pomisli na sve one nacističke budalaštine o natčoveku (sećate se plavokosih momaka kako horski pevaju nekakvu koraćnicu u "kabareu") i njihovu zloupotrebu Ničea (dobro potpomognutu nemačkim "filozofima" tog vremena), onda vidi koliko je lako izvitoperiti svaku filozofsku reč, stav ili konstrukciju. Što kaže svemoćni kardinal Rišelje "Dajte mi delo bilo kog pisca i ja ću na prvoj strani naći elemente za optužbu za delovanje protiv države i crkve." Ova moja parafraza je prilično slobodna interpretacija.

Kada autobus ide autoputem ka Sava centru prolazi se pored Beogradsek arene. Od skora se zove zvanično Kombank arena (valjda je Komercijalna banka postala vlasnik ili glavni sponzor). Dve stanice pre i posle Arene metalni ženski glas iz automata naziva: Beogradska arena španskih boraca i Beogradska arena antifašističke borbe. Ja zamišljam rimski Koloseum i gladijatore: španski borci protiv antifašista. Silom suprotstavljeni jedni drugima. "Ave imperialismus, morituri te salutant".

U kancelariji u Nemanjinoj sam upriličio photo session. Za sajt u pripremi. Da izgledam poslovno privlačno. Ošišan, obrijan, okupan, sako, kravata - vrtim se oko masivnog stola i računara, sa naočalima na nosu, bez naočala, sedeći, stojeći.  Smejem se zatvorenih usta, krijem nedostajući zub. 

Nije lako javnim ličnostima koji žive od pojavljivanja u javnosti. Čovek mora imati svest o tome kako izgleda iz kog ugla. Ja na primer imam udubljene oči pa nije lako izbeći senku. A ni profil mi nije neki. O stomačini da ne govorim. Tja, Ljuba će se baviti photoshopom pa će valjda od mene napraviti Krisa Kristofersona, model 52. 

Grožđe i mušmule imaju istu cenu. 120 dinara. Odavno nisam jeo tu voćku začudna imena. Iz porodice je ruža i potiče iz regiona Kaspijskog jezera. Upotreba se širila za antičke Grčke i Rima. Bila je posebno popularna u srednjem veku, a kao voće koje istrune pre nego što je zrelo i spremno za jelo – mušmula je u književnosti često upotrebljavana kao simbol za prostituciju. Ko ih ne voli, kaže da liče na blato i imaju sličan ukus. Ja ne spadam u obožavaoce, ali u Mišinoj radnji imaju ih već više od mesec dana i red je da ih uzmem. 

Inače mogu se jesti tako što pulpu pomešate sa slatkom pavlakom pa upotrebite kao nadev za palačinke. a može da se napravi i marmelada. Kad omekšaju, operite ih, ali ih nemojte ljuštiti, i isecite  na komade. U lonac sipajte vodu da ogreznu, a zatim ih kuvajte tri sata, na tihoj vatri. Mušmule procedite kroz gustu krpu i okačite preko noći iznad lonca kako bi sav sok iskapao iz njih, ali ih nemojte pritiskati, da bi marmelada ostala bistra.

Ako ikada iko tako nešto napravi, neka javi. Ješću je, ne zvao se Gandalf. 

večer bi bila tužna, nekako prazna da nema Tvojih reminiscencija proteklog dana... To mi dođe kao neka priča za laku noć, "u odrasloj fazi".

Hvala.

Tvoj

Josip

Dragi Branko,  jedini čovek za koga znam da je jeo mušmule,  bio je moj pokojni otac. I naučio je nas. Pre neki  dan pita me sin: mama,  da li još postoje mušmule,  njih je jeo deda? i ja kupim na pijaci pola kile. Moja pijaca je jeftinija: 100 dinara kila. Eto,  i uja Vuki zna šta su mušmule. A moj tata je bio i jedini čovek kojeg znam da je redovno uz grožđe jeo hleb. Meni to nikad nije uspelo. Voćni pozdrav do skorašnjeg susreta. (Napiši koju ličnu reč, kakav ti je to sad posao,  radiš li privatno ili si se uklopio u neku instituciju... i sl.)
Branislava

Draga Branka, mušmule su pregazile razne druge voćke koja su raznim genetskim modifikacijama zavladale tržištem. Mušmulu na sreću niko nije dirao. 

Što se mene tiče, krećem u novi posao. Privatan. Sa norveškim i saudijskim partnerima. Ne mogu da ga prejudiciram jer treba da odem u Saudijsku Arabiju na dogovor o suštini i formi. Trebalo je da putujem još u novembru ali su se različite stvari umešale pa sam morao da odlažem. Pretpostavljam da ću otputovati do kraja godine. 

Jedan od razloga za ponovo pisanje dnevnih beleški je bila namera da pišem dnevne putopisne beleške kad krenem u Saudijsku Arabiju gde bih trebao biti 2 nedelje. Ali odužilo se. 

Zadnjih mesec dana sam prevodio različite projekte za koje bismo tražili saudijske investitore i pripremao povelik materijal za temeljne razgovore sa saudijskim partnerima. Svašta tu ima.  E sad šta će biti, kada i kako - ne mogu reći ništa pre nego to temeljno izanaliziramo u Saudiji. 

Posao me veoma raduje jer na neki način zaokružujem karijeru i vraćam se arapskom jeziku i kulturi.

Vidimo se.

Napred, dečko!