Volim liniju 74. Od uprave carine, pored merkatora do Arene, pa Sava centar, Gazela i Kneza Miloše, Nemanjinom pa skretanje kao Beograđanki, odande do bulevara, Pravni fakultet, tehnički fakulteti, kod Vukovog spomenika ka Novom groblju i Omladinskom stadionu. Tu silazim.
Skoro čitavim putem sedim negde u sredini. Jedna plavuša duge, ravne kose kose (zašto današnje devojke ne vole loknaste frizure?) naslonjena na prozor čita nešto oštampano sa interneta. Stoji na stabilnim nogama sa jakim bicepcima. Suknja počinje na polovini butina ali je pokrivena kratkim kaputom. U ruci drži sunčane naočale. O rame okačena torba sa laptopom. Čizme do kolena na pertlanje. Čita li čita. Prćast nosić i puno šminke. Studentica rekao bih. Uredni prsti, kratki nokti sa tamnim lakom lakirani.
Kod MUP-a u Kneza Miloša gomila specijalaca i žandara. Biće da im je ministar u blizini. specijalci na svakih 5 metara na trotoaru okrenuti ulici stoje u raskrečenom stavu.
Plavuša ima prsten na srednjem prstu leve ruke. Nekada je nošenje prstenja označavalo nebračno, predbračno i bračno stanje. Danas više nisam siguran u simboliku i povod. Izašla je kod Pravnog fakulteta. Primećujem da čizme imaju rajfešlus sa strane. Ne mora da se muči sa raspetlavanjem.
U povratku istim autobusom, sedim na mestu napred za invalide i/ili majku sa detetom. Na semaforu kod Vuka, nasmejano i umiljato lice neke studentice natera mlađahnog vozača da joj otvori vrata.
"Hvala majstore". Zašto putnici u beogradskim autobusima vozače oslovljavaju sa "majstore"? Kada se direktno obraćaš vozaču nekako ti je neugodno da kažeš "Vozaču (šoferu) otvorite vrata." Deluje nekako uvredljivo i ponižavajuće. ali "majstore" - zlatna reč. Nema veze što kasnije objašnjavaš "Hej neki kreten od vozača nije hteo da mi stane".
U Kneza Miloša (kod bivše američke ambasade) ušao neki stariji čovek sa mantilom i šalom i kačketom na glavi. htedoh da ustanem (primetio sam da ima štap) a on samo mahne rukom i ostade kod vrata. Nešto je pevušio jedva otvarajući usta. Ipak nekako uhvatim "što ti ja ne poljubih medna usta". Kad je završio sa "Imam jednu želju" odmah pređe na "sićane slavuje" koji su se oglašavali dok smo prelazili Savu. Na domaku Sava centra prešao je na "Eminu" i izašao iz autobusa ne prekidajući sa pevušanjem. na nogama je imao plastične, letne papuče i debele sive čarape.
Doveo sam se u red. Šišanje kod Bobana 400 dinara.
Ispržio sam neke odmrznute riblje filete (bez nekog ukusa - verovatno oslić), skuvao blitvu pa krompir izrezan na kocke. Pa blitvu i krompir propržio na malo maslinovog ulja sa belim lukom. Prijalo je.
Kamala Kan je najnoviji strip junak Marvelove produkcije u SAD. Superheroj sa raznim moćima od kojih je neka nadnaravna sila koja joj pomaže da menja oblik. Takvih dakle ima na sve strane.
Ovu junakinju je stvorio amerikanac Willow Wilson koji je primio islam. Odlučio je da se na svoj način bori protiv stereotipa o muslimanima i stvorio je Kamalu koja je amerikanka pakistanskog porekla i pretpostavljam da će se boriti protiv zala na svetu. treba da se pojavi na kioscima u februaru iduće godine i da se pridruži već postojećoj heroini Suraji Kadir koja je mutant sa nikabom (marama za lice) koja ume da se transformiše u oblak prašine.
A sada jedan stvarni ženski junak iz Pakistana. Ajša Faruk, 26, prva i jedina žena pilot borbenog aviona u pakistanskoj armiji. Video sam sliku. U pilotskom kombinezonu, samouverena. Sa nikabom na glavi. 
Нема коментара:
Постави коментар