PETAK, 6. decembar 2013. - 51 -

Umro je Mandela.

Junak epohe i simbol moguće Afrike. 

Mediji će pustiti pripremljene priloge. Pisci govora takmičiće se kroz glasno izgovorene "misli" svetskih političara. Gomila pretvornih tipova okupiće se na njegovoj sahrani. Uplakani narod biće iza ograda i bezbednosnih pojaseva. Ipak, on će im biti blizu jer iz srca im ga izvući niko neće.

Kao što je Mandela izrastao u simbol vitalizma jednog društva da pobedi podele tako je jedno drvo karanfilića na ostrvu Ternat u Indoneziji vekovima tvrdoglavo prkosilo kontroli nekih drugih kolonijalnih gospodara u svom vremenu.  Drvo je najstarije drvo karanfilića na svetu i smatra se da ima oko  400 godina. Drvo je dobilo ime – Afo. Niti ko zna šta to znači, ni otkada ime postoji.

Pre više od mesec dana vulkan Gamalama prolio je lavu i opkolio drvo Afo ali ono nekako ostade. Jeste se prilično osušilo i samo poneka zelena grana odnekud izađe. Afo je neuništiv smatraju lokalni stanovnici.

Karanfilić sa ostrva Ternat kupovali su još Kinezi iz dinastije Han u 3. veku pre naše ere. Priče kažu da je neki hanski vladar dekretom naredio da svi koji dolaze kod njegao moraju pre obraćanja da žvaču karanfilić ne bi li im dah upućen vladaru bio prijatan.

Kasnije su Arapi dolazili i trgovali karanfilićem duž Puta svile, preko Kine i Srednjeg do Bliskog Istoka i Evrope.

Portugalci i Španci su došli u 16. veku, a najcrnje stranice istorije ispisuju Holanđani i njihova  Istočnoindijska kompanija. 1652. godine oni su silom uveli monopol nad drvećem karanfilića.  Kontrolisali su rod svakog drveta, sasekli svako drvo karanfilića koje nije bilo pod njihovom kontrolom, žestoko se trudeći da ne bi neko  uzeo seme dragocene biljke i presadio kulturu u neki drugi deo sveta. Smrtna kazna je pretila svakom ko je sadio drvo karanfilića, brao pupoljke od kojih se začin pravi, ili  prodavao začin bez odobrenja svemoćne kompanije.

Afo je rastao u podnožju piramidalnog vulkana i nekako se sklonio od odmazde Evropljana. Vremenom je postao simbol otpora tamošnjeg stanovništva i narod je smislio ime Afo i nikada nisu o njemu govorili kao o drvetu.   

1770. neki je Francuz čuo za Afo, ukrao seme, prokrijumčario ga sa ostrva i odneo na Sejšele i Zanzibar koji je danas najveći svetski proizvođač karanfilića.

Kad je Indonezija postala nezavisna država, Afo je dobio statusni simbol. Oko njega je podignuta ograda, ušao je u pesme i legende. Sada bije bitku sa vulkanom koji ga je nekoć sačuvao i eno ga opstaje.

Uz mnoge priče o značaju pojedinca u historiji, a Mandelino mesto je nesumnjivo među legendama, ušlo je i jedno drvo. Pa kad uzmete karanfilić u samoposluzi setite se Afoa. Biće mu milo.

Kad sam se vraćao iz grada, (znate kako je izaći iz starog Beograda u petak posle podne kad se sav zaposleni svet vraća kućama) pahuljast sneg je retko i mlohavo padao na grad. Savu je pokrila rečna magla i jedva sam pogledom sa Gazele razaznavao poneki šlep ili baržu privezanu za kopno.

Kaputi, jakne, kapuljače i rukavice napunili su autobuse. Jedan deda je vukao punu kesu mandarina koje su zamirisale 74-kom.

Kod kuće lagano istisnuh žitku masu smeđkastog ploda mušmula koje jučer nisam dovršio. U mislima odoh do Kaspijskih obala njihove domovine. Jedno od  krajeva koje bih voleo videti. A možda je bolje ne ići. Svojevremeno sam bio u Damasku, najstarijem živom gradu na svetu (koji  doživljava jednu od najvećih tragedija), gde su kažu rasle čuvene kajsije. Sirije, drevne krajine Aš-Šam nestaće u bratoubilačkoj strasti raznih ideologija. Neću ići tamo da ga ne bi snašla sudbina sirijskih kajsija.

Kajsije sam jeo ove godine sa tugom, prisećajući se zadnjih stihova čuvenih Mostarskih kiša Pere Zupca.
ao, kad bih znao ko to u meni
bere kajsije, još nedozrele.

Did He Jump or Was He Pushed?
http://www.counterpunch.org/2013/12/06/the-mandela-years-in-power/

Ciao,
 Irena.

Odlična analiza. Neke od tih stvari sam znao i čitao. Još tamo kada je Mandela pušten iz zatvora čitao sam kako je iz zatvora vođen na razgovore sa vodećim belim industrijalcima (dijamanti, zlato, rude) oko ekonomske politike u zemlji kada izađe iz zatvora. Pojednostavljeno rečeno imao je izbor između neoliberalizma (kome se priklonio) i radikalizacije sa varijantom da crnci isteraju belce i preuzmu farme, rudnike, industriju i sve ostalo - kako je uradio Mugabe. Mugabeova varijanta dovela je do devastiranja ekonomije, krađe i rasparčavanje, nikakvog upravljanja a rezultat će biti u enormnom bogaćenju Mugabeove familije i nekolicine klonova iz aparata vlasti.  Mandela je izbegao taj scenario i svesno ušao u dil sa kapitalom. Rezultat: belci upravljaju ekonomijom, neki sloj crnaca im se priključio. beloj buržoaziji se priključuje crna buržoazija koja raznim manipulacijama drži vlast i crnce u pokornosti. Narod ima slobodu i demokratiju i neoliberalnu ekonomiju pa kako se ko snađe. 

Ne može se reći da Mandela toga nije svestan. I sam je rekao da je zatvor (27 godina!) odlično mesto da čovek lišen udobnosti kućnog života u slobodi kontemplira o svemu. 

Mislim da nije imao bolji izbor. Pomirio je boje kože (koliko toliko), ekonomija je opstala i razvija se, državna vlast i upravljanje funkcioniše ... E sad, kako će ići dalje - videće se. Igra je dinamična. 

Što se Mandele tiče on je bio dovoljno pametan i star da se povuče čuvajući legendu o sebi. Ovi oko njega postaće novo-bogataši a njegovu sliku će držati kao ikonu. Njegovo porodica će živeti od memorabilija i kojekakvih apanaža. Izlaziće knjige tipa "Moj deda Mandela", njegov grob će postati turistička atrakcija (familija se dobro zavadila oko mesta sahrane), na ulicama će sirotinja prodavati turistima figurine sa njegovim likom, ulice, škole i univerziteti će dobivati njegovo ime, država će uvesti neku nagradu za borce za slobodu u svetu. 

Dobro jutro,

Lijepo je vas citati, Afa i Mandela ostat ce povezani u mojoj kuhinji :)

Glas Pere Zupca nije stigao do mene, evo ga sad citam, i on mi vraca ritam i melodiju srpske poezije, i njene teme, i mislim kako je to sve zastarilo, taj zvuk nostalgije, i zavodenje kroz Jesenjina i kisu, nema vise vremena za sjecanja na neku Svetlanu, sve je zapping, akcija, brzina… 

A o tome da Nietzscheov nadcovjek nema veze s nacizmom, o tome se da razglabati… uz casicu travrice :))

Nadam se da cemo imati priliku !

Kornelija

Dobro vece (jutro) Kornelija,

U Srbiji je sezona kuvane rakije. Ja sam doduše vise za kuvano vino. Tu vec ima mesta i za karanfilic. Mada bi valjalo probati karanfilic sa kuvanom rakijom.

Sto se druga Nietzschea tice - tema je zavodljiva. Njegova prorocanska priroda i neugasiv zar izlaze iz okvira uobicajenog filozofiranja. A gde god ima toliko snagom nabijenih recenica onde svako moze naci sebi utociste. Pa i nacisticki ubermensch. Kako bi se on ponasao u vreme kada se dobar deo nemacke inteligencije priklonio Hitleru..? On mi ne lici na konformistu.  

A Hitler se slikao pored Nietzscheove biste, a Fridrihova sestra otisla je pompezno Adolfu na poklonjenje. 

Ideologija i historija umije da se poigra sa mislecim ljudima.

Moram nekako da skeniram razgovor sa Grlicem o Nietzscheu i posaljem vam.  Jedna od boljih stvari koju sam uradio.

Primice se 2 sata. Motor necijeg auta ispred "Simketa" radi dok vozač kupuje piće. I stalno se seti da mu još nešto treba. Radnja je po ponoći zaključana, a kupci dolaze i lupaju na prozor kroz koji muškarac - prodavac koji radi samo noću - pruža i naplaćuje robu. Često mu se desi da zaspe, pa kupci lupaju u prozor da ga probude. I obično pre probude mene nego njega.

srdacno 

Ne mislim ni ja da bi Friedrich bio nazi - ne, bio je nesretan zbog udaje svoje sestre za ekstremno-desnicara i antisemita - samo su ipak svi ti velikani Goethe, Wagner, Nietzsche… iznikli iz istog povjesnog i kulturnog fundusa, i dijele iste mitologije. Nacisti su to samo natjerali na svoje vode,  ali Prsten Nibelunga i Sumrak bogova je vec bio tu. 

Francuz nikad nije mogao napisati Zarathustru. 

No daleko od toga da sam specijalist za Njemacku filozofiju (da ne spominjem Husserla… :) )

Rado cu procitati vas razgovor sa Grlicem !

Kornelija

Hm, da, Interesantna nit - Goethe, Wagner, Nietzsche.  Prodor arhetipova. Ne običavam da gledam iz tog ugla, premda je vrlo zavodljivo. Ja se bavim riječima i napisanim. 

Da zaista nijedan Francuz ne bi mogao pisati kao Zaratustra. Možda su imali ponekog oratora. 

Njemačka filozofija, zbog te njihove urođene sklonosti ka redu i čistoći izraza, zato je i dosegla klasične vrhunce. Ali oni su konstruirali duhovnost i uredili je kao sistem. Oni su doduše i svijet htjeli ubaciti u Prokrustovu postelju filozofskog sistema. 

bilo je potrebno da neko uzme oružje u ruke i da stvarnost pripodobi spekulaciji. 

Marx je htio izaći iz spekulacije  revolucijom misleći da je revolucija stvar svijesti. 

Hitler je spekulaciju podredio mržnji i vlastitim kompleksima. (Taj dio ostavljam vama. Bliže je vašoj struci)

Što se bloga tiče... svi me nagovaraju. 

Ja svoje ispise smatram pismima prijateljima (bez obzira da li ih poznajem). Plašim se one vrste javnosti koja dopušta budalama da anonimno udaraju po svemu, izvrću rečenice, seciraju, maltretiraju, psuju...

Kažu da to mogu razriješiti ograničenjem ulaska putem lozinki. 

Naći ću neko rješenje. Tim više što sam složio ranije bilješke i valjalo bi ih arhivirati. 

Još jedan razlog više: Kanio sam i kanim da ponešto od bilješki propratim fotografijom (koju izuzetno cijenim) pa bi to donijelo neki nov kvalitet. 

Moglo bi to biti uskoro jer treba da krenem na neki put koji bi mogao dati dosta materijala za putopis. 

Oklijevam sa blogom i zbog toga što mi je na umu da u nekoj budućnosti objavljujem neke romane na kojima radim. Ali o tom potom.

 

Laku noć.