Kako se raspadala sovjetska imperija i evropski sateliti postali samostalne države, tako su se rušili spomenici iz sovjetske ere. Najviše je stradao Lenjin koga je verovatno i bilo najviše. Tako su i u gradu Popradu u Slovačkoj hteli da se kurtališu Lenjina. Ali su bili dovoljno pametni pa su ga prodali. Kupac Luis Karpenter, profesor engleskog u predgrađu Sijetla u SAD je kupio spomenik založivši svoju kuću da bi spomenik kupio. Eno spomenika pored prodavnice brze hrane i služi kao i svi spomenici: za slikanje, za dekorisanje svetlima, zastavama a često ga i oblače u smešnu odeću.
1958. godine su Sovjeti na Antarktiku došli do najudaljenijeg mesta od okeana na 3.718 metara nadmorske visine. Bili su tamo par nedjelja, napravili neku kolibu za boravak a kada su otišli, na dimnjak kolibe su postavili Lenjinovu bistu od plastike. U međuvremenu, sneg i led su progutali i nataložili se oko kolibe i vidi se sada samo dimnjak sa Lenjinovom bistom. Vrlo retki posetitelji mogu je videti, a priča kaže da u kabini ima Knjiga poseta gde se mogu upisati svi koju su se uspeli dovući do tamo. treba samo malo kopati.
Ima Lenjina i u Londonu. Za 2. svetskog rata u jednoj opštini Londona napravili su bistu Lenjinovu želeći da ukažu počast ratnom savezniku. Stajala je bista na Holford Square ali je često bio vandalizovan pa su ga premestili u Islington Muzej.
Još jedna Lenjinova bista je u muzeju. I to u podvodnom muzeju u mestu Tarhankut na Krimu, današnja Ukrajina. Neko se setio da na police pod vodom stavi biste brojnih sovjetskih velikodostojnika. Kažu kustosi da su tako spasili Lenjina od grafita i vandala.
I na kraju da pomenem Lenjinovu bistu na trgu u mestašcu Cavriago, pored Bolonje. U tom su mestu posle 1. svetskog rata na vlasti bili socijalisti koji su 1920. proglasili Lenjina počasnim građaninom, podigli mu spomenik koji i dan danas stoji.
P.S. Ja sam u svojoj sobi za studiranja držao poster Lenjina u prirodnoj veličini a neko mi je iz Sovjetskog saveza doneo statuetu Lenjina koja je dugo bila na mom radnom stolu. Iskreno rečeno, ne znam gde je sada. Bačena verovatno. Kao i njegova sabrana dela koja su mi dugo služila kao podupirač za krevet.
Faca je bio taj Vladimir.
Kuma ti donela iz SSSR-a, nesreco zaboravna!
Ni Samarkand ne znas ko ti je poklonio kao da imas muzej poklona ( ma u muzeju bi sve bilo obelezeno, da se ne zaboravi!)
Nisi zapamtio ni ko ti je hemaroide izlecio preperatima Zlate Krcmar, a pamtis sve i svasta, glava ce da ti eksplodira,he,he!
Nekome bas ne vredi poklanjati
Vesna
Vredi kumo, kako da ne vredi. Vrlo rado primam poklone. Ali onaj prokleti Nemac, Alchajmer, stalno mi krade poklone.
O kakvom poklonu iz Samarkandu govoriš?
Knjiga Samarkand Amina Malufa, nesreco jedna!
Vesna
Ko se svadja, taj se voli...
Dinko
He,he!!!
He,he!!!
Нема коментара:
Постави коментар