Prvog potpredsednika su mesecima partijske kolege molile da izađe na izbore da bi postao jedini predsednik vlade.
Napisao sam ispod ove rečenice gomilu nekih drugih pasusa šta sve dobijamo i gubimo. Napisao sam gomilou gluposti i sve izbrisao. Neću da se brukam crtajući vam sve ono što već vidite. Pomislio sam na trenutak da ipak ostavim - radi prijatelja van Srbije koji ne prate naš politički život. Ali zaboga, zar oni nemaju sličnu gomilu blata u svojim parlamentarnim domovima.
Više od hiljadu umetnika, studenata i profesora umetničkih predmeta skupilo se jesenas u Scarboroghu u Engleskoj da bi napravili nešto kao konferenciju Umetničke partije (Art Party Conference –ima li kogod bolji prevod?) kao što običavaju engleske partije da prave jednom godišnje u nekim engleskim letovalištima.
Kako priliči umetnicima, sve je odisalo anarhijom i neobičnošću na granici bizarnog. Kako reče kipar Richard Wentorth «skup je bio nešto između okupljanja Navaho indijanaca i irske stočne pijace».
Šareni plakati i imitacije Munchova «krika» i Andy Warholove «Cambell» supe na koje su prolaznici mogli pribadati svoje poruke.
Na jednom mestu je improvizovana kokosova palma sa koje su visile glinene kugle koje lične na ministra obrazovanja i kulture. Prolaznici su mogli da skidaju ministra sa palme gađajući ga čime stignu.
Govornici su napadali ministra jer osnovni školski program sve više izbacuje umetnost u korist funkcionalne pismenosti, matematike i nauke. Vlada tvrdi da će novi kurikulum dati učenicima više mogućnosti da biraju i mešaju predmete i da iskažu veću kreativnost. Oni koje interesuje umetnost mogu to da studiraju – ako imaju para da plate. Država plaća samo za matematiku i nauku.
Cornelia Parker, još jedan skulptor, reče da se s time onemogućuje svakome iz prosečne porodice iz radničke klase da ide na umetničke škole i fakultete. Cornelia, koju ubrajaju u 10 vodećih likovnih umetnika Velike Britanije, rekla je da je u njeno vreme ona 6 godina o trošku države išla u umetničku školu i ostvarila to što je ostvarila. «Današnja deca iz neprilivegovanih sredina nemaju nikakvih šansi»
Kog đavola ja sve ovo pišem kada svojim polaznicima stalno govorim da bez engleskog i znanja baratanja sa računarom ne mogu više nigde ništa da rade. Pa zato što kada radim sa njima neki neuobičajeni tekst vezan za umetnost, vidim dve stvari: koliko ne znaju elementarne stvari i koliko ih interesira ako umeš da im predstaviš.
A kakve veze sve to ima sa ovim prokletim izborima i propagandom kojom će nas obasipati narednih 2 meseca. Pa skoro nikakve. Pokušavam sebe i vas (barem ove u Srbiji) da malo spasim od determinizma gliba u koji tonemo.I da prepoznamo kakvu nadu kod mladih i da to negujemo koliko možemo.
Hm, hm... Shvatam da si ti već neko vreme muškarac s kojim počinjem dan i pijem jutarnju kafu (uz računar). Virtuelni svet, zamena za partnera za čaj. B.
Tako je to moje pisanje krenulo pre dve godine. Moji prijatelji navikli da čitaju uz jutarnju kafu. Pa se i ja nešto navikao na to. Sada u ovo zimsko vreme se manje viđam sa prijateljima a i predstoji mi taj iznimno važan put oko kojeg ima toliko posla. Sve nešto računam da ću sa prešaltavanjem na nešto novo u poslu uhvatiti nekakav ritam i biti sa ljudima manje virtualan. Radim na tome.
A zbog presije dnevnih obaveza i nerazrešenih situacija odgovara mi da u ponoć preusmerim pažnju na nešto drugo. Dođe kao neka terapija.
Očekujem u romanima sočnu životnost! B.
Нема коментара:
Постави коментар