Čitao sam noćas dnevnik Lenke Dunđerski (onaj link koji verovatno niste upotrebili) i nesretnoj ljubavi koja ju je dovela do smrti. Nisam posle mogao da zaspem razmišljajući o okolnosti u kojima je jedna pamtna, lepa i bogata devojka zaljubljena u mnogo starijeg čuvnog pesnika svoj život okončala ne uspevši da izađe iz kruga zanesenosti.
Ujutro mi se odmah namestila sličnost sa jednom drugom pričom koju ću sada podeliti sa vama, gde iz sličnog kruga nije mogao da izađe čuveni filozof Fridrih Niče autor ove potcenjivačke izjave o ženama:
"Površna je duša ženina, pokretna burna skrama nad plitkom vodom. A narav muškarca je duboka, njena bujica šumi kroz podzemne pećine, žena sluti njenu snagu, ali je ne shvata."
U buržoasko-aristokratskom društvu s kraja 19. veka postojale su bogate gospođe koje su volele oko sebe na gozbama da okupljaju umno i raznoliko društvo. Gospođa se zvala Melvida fon Majzenburg a specijalitet koji se kod nje služio nazvan je po njoj «Pečenica Majzenburg». Jednog je dana 1882. Niče (tada u 38. godini) bio gost, a kao dama koja obavezno kasni pojavila se Lu Salome, 21-godišnja pametna i liberalna devojka nezavisna duha (vidi sliku), izrazito kritična prema prevladavajućim običajima toga doba. Kako da ne upadne u oči jednom jednako takvom filozofu-pesniku. “Koje su nas to zvezde spojile?” rekao joj je poznati filozof sa čijim je delima ona bila upoznata. Zajednički prijatelj im je bio biolog Paul Rej s kime je Lu živela u nekoj čudnoj čednoj vezi. Ne sluteći da je Rej ništa manje zaljubljen u nju, Fridrih ubrzo po upoznavanju zamoli svog druga da je zaprosi u njegovo ime. Lu ponudu odbije ali joj se dopadne pomisao da žive zajedno u svojevrsnom trouglu.
Ona je imala neku platonističku koncepciju duhovnog uživanja u zajedničkom diskutovanju o knjigama, filozofiji, kulturi držeći se maksime da se o svemu može pričati otvoreno. Fridrih je ipak hteo da taj platonizam dobije svoju fizičku potvrdu i nasrtao je na nju da se ožene. Ona je to uporno odbijala, on je bio ljubomoran, drugar Rej verovatno ništa manje i očigledno da to nije moglo trajati dugo. I tada je nastala čuvena fotografija na kojoj je jedan poznati švajcarski fotograf snimio njih troje tako što je Salome kleči na kolima držeći bič, a Fridrih i Rej kao upregnuti konji vezani konopcima čije krajeve ona drži u ruci. (Pogledajte tu čuvenu fotografiju)
Rastrgnut ljubomorom i nemogućom situacijom, a kažu i pod uticajem njegove konzervativne majke i još konzervativnije sestre, Niče se povlači iz trougla nakon par godina zajedničkog života. Ubrzo potom, Niče mahnitom brzinom napisa Tako je govorio Zaratustra u kome je poznati savet jedne starice: "Ti ideš k’ ženi? Ponesi bič!"
A poznato je i ovo njegovo pismo napisano posle raskida:
Lu,
Da li ja mnogo patim, beznačajno je prema pitanju da li ćeš ili nećeš, draga Lu, ti sebe ponovo pronaći. Nikada nisam imao posla sa tako jadnom osobom kakva si ti: neznalica, ali oštroumna, koja obilato koristi ono što je poznato, bez ukusa, ali naivna u toj mani, iskrena i pravedna u malim stvarima, bez upornosti obično. Šire gledano, u celokupnom stavu prema životu - nepoštena, potpuno bezosećajna u davanju ili uzimanju; bez duha i bez sposobnosti da voli, u afektu uvek bolesna i blizu ludila, bez zahvalnosti, bez stida prema dobročiniteljima, a naročito nepouzdana; lošeg ponašanja, sirova u pitanjima časti, mozak s nagoveštajima duše, karakter mačke - zver maskirana u kućnog ljubimca; plemenitost kao trag druženja s plemenitijima; jaka volja, ali nevelik cilj, bez budnosti i čistote, grubo prognana senzualnost, detinjast egoizam kao rezultat seksualne atrofije i nedozrelosti, bez ljubavi za ljude, ali s ljubavlju za boga; u želji za ekspanzijom vešta, puna samoograničenja u odnosu na seksualnost muškarca.
Tvoj, F.N.
Ispostaviće se naravno da je gospođica Lu imala prave seksualne veze sa nizom drugih muškaraca a jedino je jadnog Fridriha zapala ona platonska. Kada je to shvatio, u jednom pismu upućenom posle izvesnog vremena gospođi Majzenburg, Niče je napisao: "Doći ću u sredu na večeru, ali molim vas, nikada me više nemojte poslužiti onom, za mene kobnom, "pečenicom Majzenburg."
Ostatak svog života, Niče je proveo razočaran, razjaren, tužan i depresivan do te mere da je više puta pokušao samoubistvo.
Upravo taj kasniji deo Ničeovog života, kao jednu nesvakidašnju ljubavnu priču čije posledice su neizlečivo, poput metastaze iz dana u dan uništavale čuvenog filozofa, Irvin Jalom je uzeo kao temu za svoje delo “Kad je Niče plakao” koja počinje tako što Lu moli dr Brojera da leči Ničeovo samoubilačko očajanje.
Ko nije čitao – vala red je da pročita. Neće zažaliti. Moj primerak knjige je kod nekoga na čitanju ali nemam pojma kod koga. A i neka je.
Danas je zima došla u Beograd. Vetar noćas nanosi snežno belilo na umirene ulice i parkirane automobile. Živino svetlo ulične rasvete razlilo se preko nevinog pokrova iznenadnog belila i sve dobija oznake zimske patetike.
Lenkin pesnik je bio samo pesnik, nije imao hrabrosti biti skandalozan. Ona jest.
A Nietsche…
You gotta feel sorry for Nietzsche. As staggering a genius as he was, you can’t help but wonder if a damn good hug might have turned him around on a few issues.
Samo s tim krepanim stakorom pod nosom, tesko :))
Cornelia
Procitala i dnevnik i knjigu ( nije tvoja, dobila je od Tanje koja je lektorisala, he,he!)
Ono sto sam odmah uocila, poredeci Lenku i Nicea, je njegova BOLESNA SUJETA!
Za razliku od nezne i preosetljive Lenke, koja ni jednom ruznom recju nije osudila Lazu,
Nice je, ne birajuci reci, strasno vredjao LU i to u vise pisama ( iako je knjiga fikcija, pisma su
autenticna).
Samo toliko o muskoj sujeti ( ti si, kume moj, retki izuzetak), iako bi se citava studija mogla napisati o ove dve neostvarene ljubavi.
Duboko sam dirnuta Lenkinom sudbinom! Ludica mala!
Vesna
Uh, Fridrih i Lu Salome - tako komplikovani životi i ličnosti. Dok sam čitao pisce i filozofe retko bih se upuštao u njihove živote. Sem kod starih Grka jer filozofija nije bila odvojena od života. Uostalom zato volim predislamsku arapsku poeziju. Ja sam više literarni tip i stvarnost sam pravio iz književnih (i filozofskih) dela.
U vreme kada sam čitao Ničea površno sam čitao o njegovom životu. Nikakvu pažnju nisam posvetio Lu Salome. Sada vidim da je ona bila krajnje neobična žena i teško da bi se mogla staviti u bilo kakvu kategoriju. Mogu razumeti zašto su se toliki poznati ljudi zaljubljivali i motali oko nje. Ne mogu proniknuti u njen odnos prema njima.
To zahteva duboko kopanje psihoanalitičkog tipa.
Kada pročitaš o svim onim kurtizanama o kojima sam onako lapidarno pisao - vidiš da su u ranoj devojačkoj mladosti doživele razna nasilna seksualna iskustva pa možda mogu laički zaključiti kako se razvijao njihov kasniji odnos prema muškarcima.
Ali Lu ne razumem. Valjalo bi je poznavati.
Gledao sam skorije neki film o Edit Pjaf. I njen je život bio romaneskan.
Dođavola, trebao sam učiti francuski i baviti se Francuzicama. Mnogo si interesantnije od "mojih" arapskih žena.
Nikako nisam zadovoljan svojim pisanjem o Lu i Fridrihu. Suviše površno i krenuo sam od pogrešnog primera Lenke i Laze. Njihovi su životi tako različiti. Mada mi je Lenke strašno žao. Laza je bio očigledno nadaren i obrazovan pesnik koji se pretvorio u kozera zaljubljenog u svoju muzu.
Laku noć.
Napravio sam loš tekst o Lu i Fridrihu i nepravedno ih povezao sa Lenkom i Lazom. Ne mogu se porediti.
Lenka je tragična ličnost koja je bila spremna na skandal udaje za starijeg pesnika siromaha. Laza nije mogao izaći iz ugodne položaja korišćenja mecene pa se na kraju i udao za bogatu (koja ga je doduše volela i čekala).
Odličan tekst...hvala. Branko tako lijepo piše i povezuje slike, asocira...educira...
Divna
Draga Divna , ako uhvatiš vremena, možeš Vukiju napisati mail da te uvrsti u svoju dnevničku publiku a jednom kada budemo zajedno u Bgd, mogli bismo svi na kofi i šire
Jerina
Нема коментара:
Постави коментар