SUBOTA, 8. februar 2014. - 111 -

31. januara,  NASA vozilo Curiosity je snimalo zalazak sunca na Marsu i nakon otprilike sat vremena na Zemlji su dobili snimke. Najsjajnije tačke na marsovskom nebu bile su Zemlja i Mesec. Kada bi se čovek našao na Marsu noću na približno istom mestu mogao bi jednako gledati planetu sa koje je došao golim okom.
Pogledajte fotografiju u prilogu i zastanite malo. Ne možete izbeći osećanje sićušnosti i daljine i svojevrsne usamljenosti u Svemiru. Ali jednako tome ja osećam i uzbuđenje koje donosi saznanje o čovekovoj moći i znanju da ode ili pošalje nešto tako daleko (ili blizu, da ne ulazim sada u raspravu o veličini Kosmosa) i da u tom beskraju zna gde mu je mesto.   Naravno na ovom snimku u prilogu stručnjaci su napravili dodatno zumiranje da nam približe našu planetu i naš satelit, ali ipak deluje dovoljno zanosno.
Međutim ne radi se o prvom snimku Zemlje sa Marsa. 2004. NASA Spirit je snimio sada već legendarnu fotku pod naslovom «You are here» koju prenosim na istom prilogu.
Sećate se kada sam pisao kako su Indusi lansirali raketu koja treba da dovede laboratorijski orbiter u putanju oko Marsa. bilo je to 5. novembra prošle godine i očekuje se da će do Marsa stići za 299 dana od tada. Znači negde u septembru. A znate li zašto to pominjem sada?
Direktor indijskog svemirskog centra koji stoji iza čitavog projekta je  - žena.
Zove se Minal Sampath. Jedna od 10 žena u centru u kome radi 500 naučnika. Ne bih da sudim o njenim godinama na osnovu fotografije. Kaže da je dve godine pre lansiranja radila 18 sati dnevno maltene bez slobodnog vikenda. Sada ima malo više vremena da posveti medijima koji se toliko interesuju o indijskom ponosu. Čeka septembar i nova uzbuđenja oko aktiviranja orbitera.
Kaže također da nije bilo osobitih problema oko toga što je žena direktor jer kako su bili svi posvećeni poslu i nije se moglo videti i razmišljati o tome ko je kog roda. I kada čitamo o strahotama koje žene u Indiji doživljavaju svakodnevno, eto jedne žene koja ističe da treba raditi, biti uporan i sanjati.
Volela bi da ode u Svemir i iz Svemira vidi Zemlju ali veruje da je malo zakasnila. Zato sa osmehom dodaje: Pričam svom sinu da štedi jer kad odraste lako bi mogao biti svemirski turista.

A šta se dešava na na onoj maloj tački Zemlja što se zove?

Koliko samo besmisleno izgledaju svi ovi ratovi i sve ostale gluposti uzrokovane ljudskom neslogom. 

Biti dobar ili zao nisu kosmološke kategorije. 

Ko zna koliko sam zla naneo nekome (bez da sam to hteo), ali računam dam učinio i ponešto dobro. Pa kad se stavi na vagu možda se provučem. 

Časlav:

Vuki, šta misliš da  li je Andrić bio pisac za sva vremena,  ili neko prokletstvo vlada ovim prostorima pa će i za 80 godina  opet gladan narod rušiti i paliti ono što je napravljeno  od njegovih para?

"Ono što je počelo kao protest radnika i drugih građana, pretvorilo se u golo nasilje, koje je zasjenilo prvobitne namjere protestanata i uzrok demonstracija. Oni koji su pribegli nasilju učinili su medveđu uslugu demonstracijama – mediji i političke elite govore isključivo o tome šta je spaljeno i uništeno, a o dubljim uzrocima i povodima sve manje se govori. Političarima kao da je pao dar s neba. Čim izreknu uobičajenu frazu da razumiju demonstrante, odmah prelaze na priču o onome što njima odgovara, prebacujući odgovornost sa uzročnika (sebe) na one koji trenutno pribegavaju nasilju... 

Na koncu, i ti huligani, kojih je očigledno bilo među demonstrantima, nisu postali huligani rođenjem, nego ih je društvo takvim načinilo. Dakle, uzroci su opet dublji. Neki kažu da su se u proteste upetljale navijačke grupe i drugi nasilnici. Pa, ako i jesu, sasvim sigurno oni nisu organizovali i osmislili proteste, niti samo oni u njima učestvuju. Osim toga, ako oni pribegavaju nasilju, mora se postaviti pitanje zašto se ponašaju na takav način. Teško da bi iko smio tvrditi da je to zato što su ti ljudi prosto skloni nasilju, po svojoj prirodi ili porodičnoj istoriji. Prije će biti da ih je društvo učinilo takvima, a da je pribegavanje nasilju odraz nekih nerešenih životnih problema."

​..."Treba da naiđu dani kao što su ovi pa da se pravo vidi šta sve živi u ovoj varoši 

koja je prosuta kao šaka zrnja delom po strmim padinama okolnih brda, delom 

u ravnici oko reke. Treba da se desi ovako nešto kao što se juče desilo, ili 

možda i neki manje krupan događaj, pa da razgoliti sve što se krije u ovim 

ljudima koji inače rabotaju ili dangube, rasipaju ili sirotuju po strmim i 

krivudavim mahalama koje liče na vododerine. Kao svaka orijentalska varoš, 

Sarajevo ima svoju fakir- -fukaru, što u ovom slučaju znači svoju rulju koja živi 

desetinama godina povučena, raštrkana i prividno pripitomljena, ali koja se u 

ovakvim prilikama, po zakonima neke neznane društvene hernije, odjednom 

sjedini i bukne kao pritajen vulkan, rigajući oganj i blato najnižih strasti i 

nezdravih prohteva. Tu masu lumpenproletarijata i sitnog, gladnog građanstva 

sačinjavaju ljudi različni po svojim verovanjima, navikama i načinu odevanja, 

ali jednaki po unutarnjoj urođenoj i podmukloj surovosti i divljini i niskosti svojih nagona. Pripadnici triju glavnih vera, oni se mrze međusobno, od rođenja pa do smrti, bezumno i duboko, prenoseći tu mržnju i na zagrobni svet koji zamišljaju kao svoju slavu i pobedu a poraz i sramotu komšije inoverca. Rađaju se, rastu i umiru u toj mržnji, toj stvarno fizičkoj 

odvratnosti prema susedu druge vere, često im i ceo vek prođe a da im se ne 

pruži prilika da tu mržnju ispolje u svoj njenoj sili i strahoti; ali kad god se 

povodom nekog krupnog događaja pokoleba ustaljeni red stvari i razum i 

zakon budu suspendovani za nekoliko sati ili nekoliko dana, onda se ta rulja, 

odnosno jedan njen deo, našavši najposle valjan povod, izliva na ovu varoš, 

poznatu inače zbog svoje uglađene ljubaznosti u društvenom životu i slatke 

reči u govoru. Tada sve one dugo zadržavane mržnje i pritajene želje za 

rušenjem i nasiljem, koje su dotle vladale osećanjima i mislima, izbiju na 

površinu i, kao plamen koji je dugo tražio i najposle dobio hrane, zagospodare 

ulicama, i pljuju, ujedaju, lome, sve dok ih neka sila, jača od njih, ne suzbije ili 

dok ne sagore i malakšu same od svoga besa. Zatim se povlače, kao šakali 

podvijena repa, u duše, kuće i ulice, gde opet ožive godinama pritajene, 

izbijajući samo u zlim pogledima, ružnim uzrečicama a opscenim pokretima."...

Ivo Andrić "Gospođica"1945. 

Šta čovek da doda na ova dva opisa koja se prepleću. 

Andrić o patricijima i plebsu (kako god se oni historijski zvali na našem teritoriju), sirotinji i političkim manipulatorima, vekovnoj mržnji potpomognutoj trima religijama. 

I ova današnja politička nomenklatura i vlast u okviru nekih hibridnih tvorevina. Neoliberalna buržoazija i evropske tehnokrate u neviđenoj kombinaciji nacionalnog i verskog porušili i razgrabili što je stvorila "ona" vlast i sada barata gladnim, obespravljenim, besposlenim i ojađenim narodom parolama o krivici drugoga. Primetili ste kako su ovaj socijalni bunt iskoristili i vlast i opozicija da izvuku svoje teško oružje mržnje i okrive antisrpske, antimuslimanske, antihrvatske i druge anti snage koje narušavaju divnu harmoniju podele vlasti i feuda. 

Izludiće demonstrante koji će se na kraju zadovoljiti da zatvorene puste iz zatvora. Socijalni nemiri u biti bez ikakvih struktura koordinacije karakteristične za političke pokrete biće medijski izmanipulirani i svrstani u neprijatelje raznih nacionalnih i verskih boja. Mlada internet generacija koja nije htela da živi u nametnutim šablonima mržnje biće žrtva političkog i medijskog linča, a verovatno i torture. 

Srednja klasa se prometnula u lumpenproletarijat i sirotinju. Njihova deca su izgubljena generacija koja će bežati u okolne zemlje i Evropu da bi tamo postali rezervna armija nezaposlenih na jaslama narodnih kuhnji i živeće od mrvicama sa stola zabrinute (nacionalne i verski svesne) evropejske buržoazije i podvorničke inteligencije. 

Na redu su kriminal, drumski razbojnici, šverceri i secikese raznih boja. Napuniće se bolnice i ludnice, Evropa će odrešiti kesu da bi uvela kakav takav red i smirila Balkan jer im ne treba nikakav Gavrilo Princip i novi svetski rat. 

Probleme treba rešavati kroz institucije sistema. A institucije sistema su takve da gutaju svaku svežu ideju i razvodne je u bezizlazu birokratije.

Motka, smola (a može i katran) i perje. Perje i nije nužno, možda bi mogli da odlete.