PONEDELJAK, 23. decembar 2013. - 68 -

Jedan bogataš se hvalio grčkom filozofu, Aristipu iz Kirene, svojim raskošnim bogatstvom, pa ga tako dovuče i u prostoriju sa raskošnim mozaikom u podu prostorije.
Slušajući samohvalu filozof Aristip, u jednom trenutku, pljunu hvalisavcu pravo u lice, uz ispričavajuće objašnjenje svog postupka:
“Sve je zaista tako divno, da ne znam gde bih drugde pljunuo!”

Setih se danas Aristipa dok sam sređivao jedno poglavlje budućeg romana koji se dešava u Libiji. Naime radi se o biljci silfijum koja je u antičko doba bila glavni izvozni proizvod grada Kirene (a kasnije i pokrajine Kirenaike) koji se nalazi u istočnom delu današnje Libije. Bio je to veoma prosperitetan grad osnovan 630 g. pre naše ere od Grka koji su došli sa Tere (Santorini) posle velike suše.
Bio sam nekoliko puta u ostacima grada i sa uživanjem šetkao među ruševinama sa nekakvim crtežima nekadašnjeg grada i gomilom priča o burnoj historiji značajnog antičkog grada. Iz njega je i gorepomenuti Sokratov učenik Aristip (3. vek p.n.e.) koji je začetnik čitave jedne filozofske škole kirenaičara. Možda bi ih mogli nazvati filozofima - hedonistima. Grad s nalazio na obroncima planina, malo zaklonjen od vrućina hladovitim drvećem i zdravim vazduhom. U vreme kada sam ga obilazio nije bilo nekih čuvara niti ograničenja u kretanju. Nas nekoliko se šetalo slobodno i ako čovek ima dosta mašte pa da vrati sve one kamene gromade stubova na mesto lako bi mogao zamisliti jedan uzavreo, trgovački grad. Grad je u 4. veku naše ere zadesio jak zemljotres i otada je praktično zamro. Možda su samo lokalni nomadi napasali stoku. 

E sad da se vratim na silfijum. Bila je to začinska biljka, korišćena i u medicini. Pričalo se da ima afrodizijačka svojstva . Biljka je dospela i na revers kirenskog novca. Prispeli Grci su videli da lokalno stanovništvo koristi tu biljku za sve i svašta i da je veoma cene. Biljka je međutim bila veoma svojeglava i nikako nisu uspevali da je gaje kao plantažnu kulturu. Nije je bilo mnogo i imala je zavidnu cenu. Šta više, toliku cenu da su Kirenjani gledali da drže monopol na sabiranje i preradu. Ali gde je monopolista tu je i onih koji bi da monopole krše. Domoroci su biljku brali nekontrolisano što će kasnije dovesti do njena izumiranja. 

Ali o tome više u poglavlju budućeg romana u kome glavni junak raspravlja o toj biljci sa Gadafijem. 

Kasnije sam sakupio dosta literature o toj danas nepostojećoj biljci u kojoj literaturi ima dosta materijala za sjajnu zbirku priča. Evo vam u prilogu kako je biljka izgledala na kirenskom novcu sa podrobnijim opisom i linkovima koga interesira.

Danas me zanela ta biljka i to poglavlje, da sam u šetnji po ranom sumraku, vrteo kojekakve varijante toka razgovora sa Gadafijem koji je inače jako voleo da priča o antičkoj Africi a Hanibal mu je bio omiljeni junak. U svojim dugim govorima (satima poput Kastra u punoj snazi) često bi pravio izlete u antičku historiju i prilično ispremešao činjenice.  Tako sam besciljno hodajući opet ugledao veliku betonsku kantu za otpatke na kojoj još uvek stoji nanet grafički profil Gadafijev (dignute vilice poput Musolinija) sa porukom PODRŠKA PUKOVNIKU. 

Pukovnik dožive da su ga izvukli iz neke kanalizacione cevi i u metežu straha i besa ubili ga. Osobenoj tragici doprinosi njegov odnos neverovanja da  se prema njemu tako odnose ljudi kojima je on toliko dao i koji ga toliko vole.    

Eno mu sin Sejf al Islam, zarobljen od jedne od frakcija koja se bori za svoj deo vlasti u novoj , "oslobođenoj" Libiji, nekako se nada da će ga prebaciti u Hag jer čini se da ima više šanse da mu haška pravda sačuva život. Ovako će mu se desiti da neki na brzinu sklepani sud donese smrtnu presudu zadivljujućom brzinom. Ne možda kao kod Kima III u Severnoj Koreji, ali nešto slično kao što je suđeno Sadamu Husejnu ili npr. Nikolae Čaušeskuu. 

E pa da sve zaokružim još jednom anegdotom vezanom za Aristipa. 
Jednom je prilikom Aristip molio sirakuškog tiranina Dionizija da podari milost njegovom prijatelju, ali uzalud. Tek kada je filozof pao silniku pred noge Dioniz je uslišio njegove molbe. Prijatelji su kasnije Aristipu prigovarali što se tako ponizio, a Aristip im je odgovorio:
- Što ja mogu ako Dionizije ima uši na nogama.

Aristip je bio faca. 

dobro jutro,

fotografija :

 Kolika klopa ! uvijek imam tremu kad dolazim u goste u staroj domovini a domacica ocekuje da se unisti brdo hrane koju je ponosno iznijela na stol. Trpeza je njena parada, njen izraz moći i njeno ratno polje, ima da te nema...

ali vi izgledate blazeno :) 

Kao  "Španca", Francuzi imaju André Malraux, ali mislim da je otišao pomoci Republikance iz estetskih razloga, nije bio nikakav ratnik

Roman obecava. :)

Cornelia

Dobar dan.

Veoma cenim Malraux-a premda ima mjesta naslaganju. Što je uostalom normalno - živjeti sa nekim sa kim se čovjek u potpunosti slaže je dosadno, ili, u najmanju ruku, monotono.
 

Što se klope tiče, naš "kumovski samit" uvek obiluje. Godinama smo se izvežbavali onu marksističku doktrinu o prelasku kvantiteta u kvalitet. Naša dopuna te doktrine glasi: U redu za kvalitet, ali kvantitet je kvantitet.

Obično od 1. maja kreću naša relativno česta okupljanja  u selu Mala Moštanica gde naš prijatelj Mirči ima kuću. Ta okupljanja (15-25 osoba) su gurmanski praznici a imamo sve uslove da prakticiramo sve kulinarske pravce (ražanj, peke, roštilj...) mada nam vegetarijanski deo izrazito zaostaje. 

Biće prilike da vas ugostimo pa ćete se uveriti i sami.

Što se romana tiče, u velikim sam mukama. Ja sam se suviše prepuštao da me život vodi a manje sam sam upravljao njime. U prijevodu to znači da sam se udaljavao od pisanja koje mi je uvek išlo ka administrativnom radu i upravljanju. Negde posle razvoda 1988-9 (koji mi je teško pao) počeo sam da pišem "prvi libijski roman". U nekom praznom vremenu (između dva zapošljavanja) napisao sam otprilike trećinu zamišljenog romana a onda me novi posao odvukao. Povremeno bih se vraćao ali je to svaki puta bilo teže: teško je vraćati se nedovršenom poslu. 

Pa su došle ponovo ratne godine, razni poslovi pa i poslovni promašaji...

U međuvremenu povremeno sam zapisivao neke ideje, dijaloge, pričice...

Pre par godina sam se vratio pisanju i došao do toga da imam "prvi libijski roman" urađen oko 80%. Kada je krenulo sa rušenjem Gadafija formirala mi se dobra priča o "drugom libijskom romanu", a imam fabule i likove za još 2-3 romana. 

Pošto sam sada ponovo u situaciji između dva radna angažmana (period kada sam opet počeo slati dnevne bilješke prijateljima) opet sam im se vratio. Iza Nove godine neću više imati vremena za pisanje barem narednih 5-6 meseci dok posao (poslovi) ne poprimi uritmljenu dinamiku.

Jednom će doći na red da se završavaju nezavršene stvari i oforme rukopisi.

Pozdrav,

Branko

Želim vam puno užitaka za ovih božićnih blagdana.