Večeras sam slušao nekoliko raznih snimaka sa muzikom koju svira Ivo Pogorelić. Kopkala me ceo dan paralela o Šopenu i Sandovoj sa Ivom i Alizom.
Aliza Kezeradze (Gruzijka) je bila starija od Ive 21 godinu. Oženili su se kada je njemu bilo 22 - 1980. Ona je umrla 1996.
Ona mu je bila učitelj na konzervatorijumu u Moskvi i partner u životu. Posle njene smrti nije se ženio.
1980. bio je poznati skandal na Šopenovom takvmičenju u Varšavi. Ivo nije ušao u finale. Predsednica žirija iz revolta je podnela ostavku i rekla za njega da je genije.
Nesviranje u finalu napravilo ga je slavnim. Nedugo iza Varšave, Ivo je svirao u Beogradu, u Sava centru. Pronašao sam negde da je datum bio 19. decembar 1980.
Bio sam na tom koncertu i to nikada u životu zaboraviti neću. Ja sam tada već išao na koncerte ozbiljne muzike (gotovo isključivo u Sava centru, jer u Kolarcu je mali razmak između redova i mojim dugim nogama i išijadičnim leđima to nikako ne odgovara) što mogu zahvaliti jednoj kratkotrajnoj studentskoj vezi sa jednom tada studenticom muzičke akademije.
Sala prepuna, preko 4000 ljudi stane u nju. Mnogo mladih. Ivo svira Šopena. Ja ne mogu zamisliti ništa savršenije. Šopen je kroz Ivine prste ulazio u srca svakog pojedinog slušaoca. Publika kao da uopšte nije disala. Niko nije ni kašljucnuo ili se pomerio. Ja ne mogu govoriti o tehničkom savršenstu, impresionista sam i jedino tu stopljenost kompozitora, pijaniste i publike nosim sa sobom sve ove godine.
E sad, da li je on ekstravagantan. Zašto se ženio sa tako starijom ženom a nije bilo devojke koja nije bila zaljubljena u tok visokog momka sa bujnom kosom.
Zašto nije svirao sa Karajanom. Kažu da se nisu mogli uskladiti. Ivo je svirao sporo i menjao ritam i nije se složio sa Karajanovim instrukcijama.
Preslišavajući večeras neka Ivina izvođenja, naiđoh i na radiointervju BBC u kojem objašnjava da na čuvenom takmičenju u Varšavi ništa nije bilo sporno u njegovom izvođenju. Stvar je bila u tome što su članovi žirija bili instruirani da mora pobediti neki Rus. Predsednica žirija, žena nije bila ni iz jedne zemlje Varšavskog pakta, nije pristala i to je sve.
Kako izgleda to mu je više pomoglo da napravi svetsku karijeru nego da je recimo pobedio.
E taj Ivo ne tako davno izjavi da je svetska slava čudna stvar. Poznate koncertne sale, orkestri, dirigenti, večere, šampanjci i kavijari. ali kući ide sam i sutradan se opet iznova suočava sa klavirom i pokušava da prodre u dubinu muzičkog izraza.
Danas na čaju u Costa Coffee u Njegoševoj. Jedan 30-godišnji čovek (sin prijatelja mog prijatelja) traži lokal za restoran sa japanskim specijalitetima. Kaže to nedostaje Beogradu.
U uglu nasuprot jedan malodušan pogled jedne mlade devojke koja se muči sa kafom. Sedi sa drugaricom i ne čuje je.
Semafor kod Beograđanke prelazim na crveno. Neki auto je projurio pored mene taman kako sam zakoračio na trotoar. Više se zbog toga uzbuidio neki stariji gospodin "Pazite čoveče".
Bajine pihtije i prebranac.
Hteo sam da pišem o absintu ali mi Pogorelić nije dozvolio.
Dobro jutro, Branko, evo treći put se pitam se što vas tako čude razlike u godinama, tačnije kad je žena starija - jer obratno nije problem, predpostavljam! :)
Pogorelić se ne samo nije oženio nakon Alizine smrti, nego se povukao sa scene i 14 godina nije davao koncerte. (ili pretjerujem?) - valjda je značila nešto više nego veza s mladom curom ! njegov život je muzika, (to je sigurno, voljeli mi njegove interpretacije ili ne) a ona je vjerojatno za njega bila muzika. I vjerujem da je sav njegov eros od djetinjstva tekao u klavir. Eros u frojdovskom značenju, koji nas nosi od rođenja do smrti, koji se uvlači svugdje kao voda, i mijenja oblik.
Svirao je s Claudijom Abbadom, što je veće nego da je snimao s onom starom frajlom od Karajana :))
Dobar dan Kornelija,
ne čudim se ja razlici u godinama, pokušavam da je razumem. Vaša struka je bliže objašnjenjima i nemam tu šta da dodam. Pitanje toka erosa. Pogorelić se povukao posle Alizine smrti od koncertiranja. Pročitao sam da se tih 4 godine bavio dizajniranjem nakita. To mogu u potpunosti razumeti.
Društveno i tradicijski mnogo je češće i prihvatljivije kada su muškarci stariji od žena. Što se mene tiče, nije mi problem ni jedno ni drugo. Kada sam imao 20 bio sam se zaljubio (?!) u ženu stariju od mene 10-tak godina. A oženio sam se ženom koja je 7 godina mlađa. Prošle godine sam skoro ušao u ozbiljnu vezu sa ženom mlađom 20 godina.
Slažem se za Karajana. On je od sebe napravio spomenik kome se i sam počeo diviti. Abado mi je mnogo bliži.
Нема коментара:
Постави коментар