PONEDELJAK, 9. decembar 2013. - 54 -

U 8 i nešto me budi mladi đubretar "Gradske čistoće". Buka njegovog kompresora koji rasteruje lišće sa ulice i parkinga na uske zelene pojaseve između Đinđićeva bulevara i prilazne ulice zgradama poređanim duž bulevara. Pretpotavljam da je smisao operacije prebacivanja lišća sa asfalta na zemlju u đubrenju te iste zemlje prirodnim procesom raspadanja lišća. 

Za njim ide još mlađi momak sa zelenom, plastičnom, kantom na točkovima, lopatom i grabovom metlom. Skuplja lišće oko ivičnjaka koje je izmaklo kaznenoj ekspediciji prethodnika i prevrće na zemlju. Kojekakvo smeće ubacuje u kantu na kojoj piše "Elwis".
 

Na brezama oko mog prozora lišće se još ne predaje premda se izgubila jedrina zelenila.

Negde ranih 80.tih krenuo sam sa prvom godinom filozofije. Onako za svoju dušu. Ali život je išao u drugim pravcima pa se interes sveo na čitanje filozofskih dela i dela o filozofima. Tako sam došao do Ničea i nekako tu stao. Sećam se kako sam vukao neko staro izdanje Ničeovog Zaratustre po libijskoj pustinji. Prilično mi je jasna slika i dan danas kako sam u malom kampu geometara, nekih 400-500 km od obale,(godina mislim 1982-3) prekraćivao vreme mučeći se dnevnim temperaturama oko 40 stepeni. Zapaljivi Zaratustrini iskazi kanda su mi još više podizali temperaturu. Bilo nas je 15-tak. Kuvar, ja i sve ostalo geometri koji su premeravali ogromni poligon za nekakav plan libijske vojske o gradnji ogromnog vojnog kompleksa.  Ja sam bio  prevodilac i nabavljač a bogme ponekad i na teren sam išao i držao letvu za premeravanje. Kako je naseljenih mesta (sela) bilo vrlo malo i bila su udaljena  100-150 km svakodnevno sam išao u neki gradić oko 200 km na sever po namirnice.  Tako sam se upoznao sa lokalnim trgovcima, pekarima i farmerima. U jednom suku (pijaca) upoznao sam nekog čiču koji je trgovao začinima. Kod njega sam se raspitivao o pojedinim začinima, (imenima, poreklu, načinu upotrebe) i razmišljao kako bi bilo lepo napraviti historiju Afrike preko trgovine začinima. Marljivo sam ispisivao saznanja (u duši sam neostvareni enciklopedista). 

Tako sam zapostavio Zaratustru. I nisam imao potrebu da ga ponovo otkrivam. 

Razgovor sa profesorom Grlićem je bio pre toga, pa kako se ovih dana zadenula mala rasprava o Ničeu, prilažem svoj razgovor sa Grlićem o Ničeu objavljen u časopisu "Ideje" 1982.  Zadovoljan sam tim razgovorom koga je posle profesor uneo u svoja izabrana dela, sa još jednim razgovorom o estetici (sa kojim nisam toliko zadovoljan). 

Kada sam  iznova čitao (dakle 31 godinu posle) taj svoj uradak,  još uvek izvire zadovoljstvo. Prvenstveno što je profesor Grlić bio izuzetno prijatan i uman čovek. Umro je par godina posle našeg razgovora (1984). Viđali smo se uvek kad bih dolazio u Zagreb, nagovarao me da radim magistarski kod njega. 

Prevladali su začini i hedonizam. Kasnije sam u mnogobrojnim lutanjima po Libiji izgubio svoje zapise o začinima i za time danas žalim više nego za filozofiranjem. 

Dakle, koga interesuje Niče neka izvoli. Posebno ukazujem pažnju na deo razgovora o nemoralu hrišćanstva, a i na deo (koji sam bio zaboravio) po kome se mogu spajati Marx i Niče (na Krležinom primeru).  

Dankov sin Rajko Grlić tada je napravio divan film "Samo jednom se ljubi" i onako nevezano sam pitao profesora ima li u tom filmu negde njega. Jasno sam aludirao na par meseci mladog Danka na Golom otoku 1948. "Našlo bi se ponešto."

Zapad sprema božićnu atmosferu, I naši trgovinski lanci smišljaju kako narodu da izvuku zadnju crkavicu. Glumci se pretvaraju u Deda Mrazove. Pevači spremaju prigodne pesme i jure angažmane po hotelima i klubovima. 

Zimska kiša. Jutros premešteno lišće sa asfalta natapa se na zemlji. Truljenjem će postati hrana. Večno vraćanje istog - što bi rekli mnogi mislioci od budizma do Ničea.

Prvom potpredsedniku vlade podmeću unutarstranačke afere. Sprema se u januaru izborna skupština stranke, pojavljuje se protivkandidat. Već je krenula medijska priprema. Partijske organizacije iz Babušnice, Velikog Crnuća, Pirota i na primer Koceljeve daće aklamativnu podršku drugu (pardon, gospodinu) predsedniku kao u najbolja Slobina vremena.
Drugi predsednik vlade se raduje šta se pritisak prebacio sa njega. Njegovi policajci su u jednom danu pokupili dilere sa ulice (više od 250 ljudi) - delom i izbog onog udruženja "Sveti Sava" koji je objavljivao na sajtu imena dilera u Lazarevcu. 250 ljudi i par kila heroina. Nešto oružja i vozila. a izgleda da su slučajno naletili i na nekog ubicu. Kažu poznavaoci da će normalni korisnici droge biti u frci nedelju dana, a onda će doći druga ekipa koja je jedva dočela da se konkurencija makne. Par stotina kilograma droge sklonjeno i čeka. Potrošači su nervozni. Svi marketinški stručnjaci obožavaju ovakvu situaciju. Zaustavljena ponuda pojačala potražnju. Sada treba uleteti sa robom.

Večno vraćanje istog. Trljaju ruke narko bosovi. Čitali ljudi Ničea. 

Dobro jutro, hvala na posiljci, sad cu ja to u metrou citati, imam pola sata mirne voznje u smjeru suprotnom od bujice radnog naroda.
Podsjetili ste me na moju prvi ljubav, koji je bio adolescentski egzaltiran Zaratustrom - jeste li ga citali 20 godina kasnije ? Kornelija

Ah draga Kornelija, prva ljubav!

Nisam bio egzaltiran Nitzscheom niti njegovim proročkim stilom jer sam ga upoznao relativno kasno. Posle fakulteta. A tada su egzaltacije pomalo neprirodne. 

Ja sam tada više bio u arapskoj književnosti i Marxu (revolucija, promjena svijeta, praxis). Pa rad u arapskom svijetu.

A poslije 20 godina od čitanja Zaratustre sam čitao o Nitzscheu i Lu Salome. I onu nadahnutu knjigu, samo da se sjetim pisca. Da pogledam na internetu. Irvin Jalom "Kad je Niče plakao". 

Vau! Tražeći sada Fridriha i Lu na pretraživaču naiđoh na fascinantnu fotografiju za koju nisam znao. Lu Salome na kolima sa bičem a Fridrih i Paul Rej upregnuti kao konji a ona drži uzde. 

Uh, koliko bi se dalo o tome pričati. Ali žurim. Radio sam do 4 ujutro i sada se treba urediti i otići na neki sastanak.

Vrlo interesantan intervju, hvala, ali ne pomaze, NIetzsche nije moj filozof !  ja sam prevec francuzica a on prevec deutch !  :)

"Mladost ne može da se skrasi u telu" - sazeli ste u jednoj recenici cijelu knjigu.

Lijepu vam vecer zelim

Kornelija

Draga francuzice, u meni se vazda bitke bije između germanske sistematičnosti i mediteranskog  laissez-faire. Drug Nietzsche me interesirao  po dubini izraza i velike strasti. Pomiriti tako nešto sa germanskim poreklom nije lako išlo pa je nesretnik imao dosta muka koje nisu bile vezane samo za vragolastu Lu Salome. 

Kada gledam sa ovoooooooolike vremenske distance od čitanja Fridriha u mojim kasnim dvadesetim, ipak su drugi ostavili većeg traga. 

Njega bih mogao porediti kao ljetnu avanturu sa  Njemicama po autokampovima na Krku, na primjer. njih se češće sjetim a njega eto ako slučajno u premetanju knjiga po mojoj biblioteci naiđem na Grlića.

Odoh na spavanje. Danas sam na sastancima popio 4-5 čajeva, litru kisele vode a jeo tek večeras oko 9. Krv je sišla u stomak a glava mi je prazna poput vodokotlića kada se povuce voda.

Laku noć.

I tako zbog vasih sastanaka nismo dobili biljesku" sreda" - uvijek kazem da nije dobro piti previse vode ! :)

Fridrih je nasao izraz u germanskom Romantizmu :  so Sturm und Drang !

Descartes je francuze naucio racionalizmu, francuski romantizam je dao najgore sto Francuska ima u slikarstvi i literaturi - po meni !  zamrzila sam Rusoa na prvi pogled.

Prijatan vam dan,

Kornelija

.