NEDELJA, 8. decembar 2013. - 53 -

a novog zapisa nema... ne mogu u krevet ako ne dobijem "pricu za laku noc odraslih"...

Ajde, oči mi se sklapaju, žena pita što radiš za PC-em,. a ja ...čekam. Kao i drugi. ;)

Hoćemo priču za laku noć... :'( 
Josip

A ja sve nekako zamišljam da čitate kad se probudite ujutro. Uz kaficu.

A ne, neki to čine noću

Josip

Zabio sam se u neke papire i ne videh koliko je sati. Ali, eto tebi tvoje porcije.

---

Čuvena srpska gostoprimljivost svakim danom sve se više javno demonstrira kao odsustvo ljudskosti. Prokrijumčareni ljudi iz raznih zemalja ratom ugroženih (Afganistan, Somalija, Sirija), nevoljnici kojima je kriminalni ološ uzeo zadnje novce da bih prebacio preko granice i ostavio (pričaju neki da ih izbacuju iz kamiona posle naplatne rampe kod Bubanj potoka govoreći im da su upravo prešli mađarsku granicu), uznevereni mladići koji bi da se domognu nekako Zapada i nekakvih adresa svojih rođaka, poznanika, zemljaka koji bi im možda mogli pomoći da se snađu, dakle takva jadnike skupljaju organi reda i dovode u razne azilantske centre (napuštene hotele i motele, ruinirane škole i domove kulture). A onda čuveni srpski domaćini zapreče autoputeve, blokiraju prilaze i zaustavljaju saobraćaj tražeći da "ove što su došli koji se razlikuju od nas, imaju druge običaje, boju kože, koje ne razumemo, koji su ko zna koje vere, koji nemaju higijenske navike" sklone iz naše zdrave, pravoverne, arijevske sredine. 

"Mi nismo rasisti, ne mrzimo mi te ljude, mi samo ne želimo da ih gledamo, da ih naša deca gledaju.."

A onda da bi izbegli rasističku temu počnu da se dovijaju "Ko zna sa kakvim su oni namerama došli, kakvi su ih teroristi obučili." "Ovde na 5 minuta je termoelektrana, to da dignu u vazduh cela Srbija nema struje"... itd itd.

Lokalni političari listom uz svoje građane. Centralni političari izbegavaju temu. Doduše ne svi: drugi predsednik vlade pravi doskočice: Ko bi rekao da hoće neko da bude azilant kod nas. Komesari za izbeglice traže kojekakve napuštene objekte podalje od građana. I kako koji objekat nađu tako se građani okupe. "Nećemo ih ovde".

Čuvena hrvatska kultura hoće da zabrani ćirilicu. Simbol srbočetničke agresije u Vukovaru a vjerovatno i gdjegod drugdje. Najprije su zaštitili bračnu zajednicu od nepodobnih, sada će zaštiti sebe od ćiriličke okupacije, neka se spreme jugonostalgičari, komunisti, oni koji ne pripadaju jedinoj pravoj hrvatskoj vjeri, pa bi mogli doći na red i invalidi (oni mirnodopski) i svi oni koji ne izgledaju zdravo i rumeno.

Lokalni političari im terciraju. Centralni političari izbjegavaju temu. Doduše ne svi. 

Ovaj pasus o srpskim i hrvatskim lokalnim i centralnim političarima neobično je podudaran.

Podudarni su i srpski domaćini i hrvatski branioci pisma. Oni bi se jako dobro složili.  Barem oni koji bi ostali posle sveopšteg klanja.

=

Bio je sunčan i ne tako hladan dan. Uobičajenom rutom do Brda. Koze brste travu oko igrališta. Roditelji gledaju dečicu kako jure za loptom pod nadzorom trenera.

Sećam se 90-tih i rata u Vukovaru. Zdenka i ja igramo tenis na betonskom terenu na Brdu a iznad nas proleću vojni helikopteri za crvenim krstom. Zamišljam iskasapljene mladiće unutra i možda ponekog od njih koji je bio pri svesti i mogao da gleda napolje. "Gledaj ih majku im j.. beogradsku. Igraju tenis dok mi ginemo" 

Kako se mi sakatimo

rastrzani u žurbi

kako se mi sakatimo

uzajamno okrutni

usredsređeno budni

nepogrešivi u zadavanju udaraca

zabijamo jedno u drugo

oštrice oštrene

danju i noću

ležimo u mraku

s malim zatvorenim

ustima od leda

ležimo kraj zaboravljenih tela

a svako od nas govori za sebe

kakva muka

i čemu sve ovo

govorimo u sebi

mičući usnama

Kaže Tadeuš Ruževič.

Pored Tošinog bunara taksisti u automobilima igraju šah.

Studenti iz pekare nose kroasane, a poneko i burek.

Idem prečicom posle Studenjaka ka upravi carine. Ugazio sam u pseće govno.

Jedna devojčica-anđelak ide pored majke koja u naručju drži bebu. Devojčica (4-5 godina? - slabo umem da procenim) zavlači ruku u kesu sa "smokijem". 

"Hoćeš mi dati jedan" - pitam komuniciranja radi. Ona mi pruži kesu bez reči. 

Ali sa pogledom van svakog zla. 

bilo je ugodno čitati..
Josip

Izvini Josipe, ova priča nije baš za laku noć.

recimo... ;)

ali daje na razmišljanje...

Laku noć tebi! Sada.

Josip