UTORAK, 12. novembar 2013. - 28 - Tin i zuboboljna jadikovka

Neprospavana noć. Rasturena njupalica, injekcije prestale da deluju. Pitam se kako se osećaju bokseri nakon onoliko primljenih udaraca u glavu, lice, nos, čeljust.

Dakle, dovoljno razloga da u 6.30 budem na brdu i ispratim dva Beovoza u isto vreme na stajalištu Tošin bunar. Iz onog iz pravca Batajnice izlazi velika gomila ljudi i razilazi se u više pravaca. 

U povratku vidim kako vlasnici piljarnica i tezgi na pijaci skidaju katance i rapoređuju robu po tezgama.

Nešto kasnije, kada se otvorila apoteka pored Mišine radnje, uzimam antibiotike. Kod Miše uzimam kašaste, mešane sokove - moja jedina ishrana za danas. 

Kaže Miša: "Šta je, otvaraš menzu u apoteci."

Na današnji dan je umro moj omiljeni pesnik Tin Ujević. Znam da ste morali čitati Svakidašnju jadikovku za lektiru, možda je poneko učio makar deo napamet da bi se takmičio kao recitator (i sam spadam u takve) i znam. da kad smo bili mladi, nije nam tako teškim bremenom imao biti zamišljen život.

Tin je pesmu objavio 1917  kada je imao 26 godina. U Parizu gde je bio do izbijanja Velikog rata doživeo je jedno veliko ljubavno razočarenje o čemu nikada nije hteo da priča detalje. U Parizu se družio sa Modiljanijem, Pikasom, Trockim. Bio je i politički aktivan polemičar zalužići se za zajedničku državu Hrvata i Srba. 1914. je sa legijom stranaca doplovio nekim ratnim brodom do Boke Kotorske. Brod im je bio torpediran i on je bio teško povređen. Pričali su prijatelji njegovi da je od tada izgubio interes za žene i politiku i potpuno se posvetio  poeziji i književnosti. Kažu za njega da je francuske pesnike prevodio direktno kucajući u pisaću mašinu. Ja, kao nekakav vajni prevodilac, divim se takvom pesničkom i prevodilačkom umeću. Pesništvo je za mene neprevodivo, i samo izuzetno retki mogu u prevođenju poezije doći do sličnosti originalu. A ta je sličnost posvemašnje jedinstvenosti. Treba rimu, harmoniju, slog, melodiju, ritam  iz jedne jezičke, kulturne i tradicijske naslage preneti u drugu.

Elem.  

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka  

Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa
što sijaše nad kolijevkom
sa dugama i varkama.

–O Bože, Bože, sjeti se
svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao.

O Bože, Bože, sjeti se
i ljubavi, i pobjede
i lovora i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,

Od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna,
i on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle drača u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?
Ta njega nitko ne sluša,
ni braća koja lutaju.

O Bože, žeže tvoja riječ
i tijesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.

Ta besjeda je lomača
i dužan sam je viknuti,
ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O Bože, tek da dovrši
pečalno ovo lutanje
pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna riječ,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,
mračan je kalež otrova,
ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mučno biti slab,
jer mi je mučno biti sam
(kada bih mogao biti jak,

kada bih mogao biti drag),
no mučno je, najmučnije
biti već star, a tako mlad!
Zabavnik, 1917

To me bas uveseljava.  Ima ljudi koji jos zive, zive i vide….

Verica

Od prijatelja iz Bgd-a

Jerina

Uh, rasplakala si me.

Kornelija

Eto,   rasplakao si moju kolegicu :):)

Kada putuješ u Emirate, Ja stižem u subotu u putujem u ponedjeljak. Ako već ne putujemo zajedno, ajde da se vraćamo, prham za Bgd 16-og prosinca ili decembra:)

Jerina

Hm, nije mi baš najjasnije zašto se rasplakala.

Još nije izvesno kada putujem. Proces dobijanja vize nije završio. A i ja sada imam problema sa zubima. Jedan sam morao izvaditi (gornja jedinica - estetski problem) a četiri zuba oko tog izvađenog su operisana pa sam sada u koncima i otocima. Ne znam kako ću rešiti estetski problem krezubosti. Zubar mi savetuje da ne stavljam privremeni most jer bi mi morao brusiti dva susedna zuba a privremeni most je samo estetska zakrpa koja će mi smetati pri jelu. On smatra da je bolje da ne stavljam ništa jer ja pri govoru ne dižem gornju usnu pa se rupa bš i ne vidi ako neko ne zagleda. Jedino što se ne bi mogao široko smijati. 

U svakom slučaju vodim računa o tvom povratku pa ako se to potrefi sa mnom biće odlično. Bićemo u kontaktu. 

Ne bi ti bilo loše da vodiš male dnevničke beleške sa tvog puta. Popraćene slikama npr. U stvari ne mislim na dnevničke beleške. Bolje je zapažati nešto što nije uobičajeno. Sjetih se tvojih slika iz Emirata. Ali važno je da te to ne opterećuje kao nekakvo moranje.

Laku noć. 

Dragi Vuki, lijepo si to napisao u vezi dnevničkih zabilješki - daaa, zanimljive stvari. Zamislila sam po povratku napraviti mali party s pitanjima koje ne znamo tj. znamo neznanje kako reče Ršumović...Čini mi se važno voditi dnevnike da vidimo koliko se naša predviđanja ljuljaju na klimavim nogama, mislimo da znamo...a onda kada se dogodi drukčije nego smo predvidjeli, kada se vratimo i pročitamo, kuku lele, varljivih sjećanja...

Čuvaj zubiće, proći će i to, da nije gora muka, malo izdrži i u novu ćeš ući kako i dolikuje nov i široko nasmijan,

Tko zna možda nam se potrefi let zajedno , bilo bi to veselo i izuzetno ugodno ćaskanje,

keep in touch,

laku no0ć,

Jeja