Ne mogu da makar malo ne izkomentarišem jučerašnji razgovor Olje Bećković sa prvim potpredsednikom vlade Aleksandromn Vućićem.
Ona je pokušala da bude novinar koji hoće da izvuče imena iz kadrovske kombinatorike: ko će biti novi gradonačelnik Beograda, koja dvojica tajkuna će se za par dana naći na meti policije i biti uhapšeni, da li su Rusi tražili da smiri brbljivu i preteću ministarku energetike Zoranu Mihajlović, da li se ministar privrede zaleteo tvrdom da od Nove godine neće raditi Agencija za promovisanje investicija i izvoza iz Srbije.
Prvi potpredsednik vlade je na muci. Vidi se da zna odgovore na sva kadrovska pitanja ali ne želi da ih kaže. Treba da dokaže ono što svi znaju: da je najmoćniji čovek u zemlji, a da istovremeno ostavi utisak da moć ne utiče na njega tako da će postati diktator, apsolutista, novi Sloba.
Svi, uključujući i Olju Bećković, znaju da je sva moć kod njega. Zna to i on - pa mu nije lako da u tome ne uživa. Moć mora pokazati a prikazati da mu do moći nije stalo.
Najstrašnije je pri tome što prvi potpresednik vlade iznosi teške ekonomske podatke o propasti zemlje Srbije iz kojih se jasno vidi kakve probleme imamo. A ipak svima uokolo su najvažnija imena iz kadrovske vrteške.
Brod tone a orkestar svira šlagere.
Ali ipak važniji je Tin Ujević. Hajde da prenesem neke od čuvenih anegdota.
I kada je imao iznajmljen stan, Tin bi radije, posle probdevene noći, odspavao malo na klupi u parku. Jednom prilikom, budeći ga, žandarm primeti još nekog ispod klupe:
To me podsetilo na čuvenu anegdotu vezanu za antičkog makedonskog kralja Arhelaja.
Neki brbljivi berberin začudio se dok je prvi put brijao makedonskog kralja Arhelaja što mu ovaj ništa ne govori.
- Veličanstvo, upitao je, ja brijem na razne načine. Kako želite da vas obrijem?
- U tišini - odvrati Arhielaj.
Jučer nešto pomenuh o nesretnoj Tinovoj ljubavi iz Pariza pre Velikog rata.
- Ujevića, koji je ostao neženja do kraja života, neki prijatelji upitaše, zašto se ne ženi. "Ljudi se trebaju ženiti, bogovi mogu, a pjesnici ne smiju" - odgovori im Ujević.
Kako je Tin bio iznimno domišljat i lucidan dobro prikazuje sljedeća anegdota.
Jedan veseljak iz njegovog društva, vidjevši ga kako s praznom čašom stoji u gostionici, prišao mu je i rekao: "Slaži nešto na brzinu i platit ću ti špricer." Tin ga i ne pogleda i već mu preko ramena dobaci: "Ne, prijatelju, rekao si dva!". Kako je upravo trenutačno slagao, ovaj šaljivdžija mu je morao platiti piće.
Ovaj mi se osobito dopada:
Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa:
Ona je pokušala da bude novinar koji hoće da izvuče imena iz kadrovske kombinatorike: ko će biti novi gradonačelnik Beograda, koja dvojica tajkuna će se za par dana naći na meti policije i biti uhapšeni, da li su Rusi tražili da smiri brbljivu i preteću ministarku energetike Zoranu Mihajlović, da li se ministar privrede zaleteo tvrdom da od Nove godine neće raditi Agencija za promovisanje investicija i izvoza iz Srbije.
Prvi potpredsednik vlade je na muci. Vidi se da zna odgovore na sva kadrovska pitanja ali ne želi da ih kaže. Treba da dokaže ono što svi znaju: da je najmoćniji čovek u zemlji, a da istovremeno ostavi utisak da moć ne utiče na njega tako da će postati diktator, apsolutista, novi Sloba.
Svi, uključujući i Olju Bećković, znaju da je sva moć kod njega. Zna to i on - pa mu nije lako da u tome ne uživa. Moć mora pokazati a prikazati da mu do moći nije stalo.
Najstrašnije je pri tome što prvi potpresednik vlade iznosi teške ekonomske podatke o propasti zemlje Srbije iz kojih se jasno vidi kakve probleme imamo. A ipak svima uokolo su najvažnija imena iz kadrovske vrteške.
Brod tone a orkestar svira šlagere.
Ali ipak važniji je Tin Ujević. Hajde da prenesem neke od čuvenih anegdota.
I kada je imao iznajmljen stan, Tin bi radije, posle probdevene noći, odspavao malo na klupi u parku. Jednom prilikom, budeći ga, žandarm primeti još nekog ispod klupe:
„Pobogu, gospodine Tine, ko je to sa vama”, a pesnik kaže:- Tin nije volio sudjelovati u razgovorima, za vrijeme brijanja u brijačnici. Svejednako, brijač mu je često dosađivao forsiranim razgovorima. Jednom ga brijač upita: "Kako hoćete da vas obrijem?". - "Bez riječi" - odgovori mu mirno Tin.
„Tiše, probudićeš mi podstanara – Raku Drainca”.
To me podsetilo na čuvenu anegdotu vezanu za antičkog makedonskog kralja Arhelaja.
Neki brbljivi berberin začudio se dok je prvi put brijao makedonskog kralja Arhelaja što mu ovaj ništa ne govori.
- Veličanstvo, upitao je, ja brijem na razne načine. Kako želite da vas obrijem?
- U tišini - odvrati Arhielaj.
Jučer nešto pomenuh o nesretnoj Tinovoj ljubavi iz Pariza pre Velikog rata.
- Ujevića, koji je ostao neženja do kraja života, neki prijatelji upitaše, zašto se ne ženi. "Ljudi se trebaju ženiti, bogovi mogu, a pjesnici ne smiju" - odgovori im Ujević.
Kako je Tin bio iznimno domišljat i lucidan dobro prikazuje sljedeća anegdota.
Jedan veseljak iz njegovog društva, vidjevši ga kako s praznom čašom stoji u gostionici, prišao mu je i rekao: "Slaži nešto na brzinu i platit ću ti špricer." Tin ga i ne pogleda i već mu preko ramena dobaci: "Ne, prijatelju, rekao si dva!". Kako je upravo trenutačno slagao, ovaj šaljivdžija mu je morao platiti piće.
Ovaj mi se osobito dopada:
Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa:
„Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu…”A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže:
„Ovo nikada nisam pio”.
Čuvena anegdota vezana je za Tina Ujevića poznatog po nekonvencionom ponašanju. Možda sebi ne bi nikada kupio novo odelo da ga konobari hotela "Moskva" jednog dana zbog neurednosti nisu izbacili iz restorana rekavši mu: "Upristoji se, pa dođi." Ujević je kupio belu košulju i frak, ali sakrivene u torbi, poneo je i svoje stare stvari. Ušao je u hotel lepo odeven i naručio odmah pet litara kuvane rakije. U toaletu se presvukao i ponovo se pojavio u uobičajenom izdanju sa frakom koji je potopio u šerpu sa rakijom, a zaprepašćenom kelneru poručio: "E, a sad prodaj ovaj frak, pa naplati piće".
A evo i čuvenog događaja sa Krležom.* Jednoga dana Krleža ulazi u kavanu u kojoj je sjedio Ujević . Krleža pozdravi «Dobar dan ljudi, a i tebi pijani pjesniče», a Tin mu na to odgovori « Dobar dan i tebi zastavo svih boja».* Jednu večer došao je Tin Ujević u prestižnu i finu zagrebačku kavanu, sjeo za stol i naručio kavu. Međutim, konobarica odbije njegovu narudžbu jer on nije prikladno odjeven za takvo mjesto. Bez ljutnje otiđe i vrati se u svom jedinom i najboljem odjelu te naruči kavu. Nakon što mu ju konobarica donese, on ustane, rastegne džepić od sakoa i polije kavu te kaže: « Vi ste ovu kavu donijeli mom odjelu, a ne meni ».---------------------Na kraju ipak nešto od njegove poezije.ZAPIS NA PRAGUOve pjesme to nisam ja, iako sam ih ja napisaoOvi jauci, to nisam ja, premda sam ih zbilja uzdisao.Moj pravi život, ja sam samo disao.Jer ja živim i kad pjesma umre. Ja živim i kad patnja mine.Ima u meni nemira dragog, a ima i moje širine.Ja puštam i drugog da govori za me.A i sam govorim druge same.Ja ne marim čovjek biti ako sam umio ljude bogovski reći.O, ja. Ja sam od sebe i manji i veći.O, ja. Moj drugi i moj treći.Ja ne sanjam o sreći. No ne sumnjam o sreći.Gle ovog dvojstva i trojstva moga:ima u meni tmine,no ima u meni i vedrine,i moja divna sloga.
из мог аутобуса видим пре неки дан кроз прозо малу радњицу у максима горког...прашњав излог и старинска табла ВОСКАР.
у излогу диван сребрни свећњак са седам кракова и свећама, онај што краси свечане трпезе кошер хране, а изнад великим незграпним словима стоји ВОСАК ЗА ДЕПИЛАЦИЈУ...
поз
тања
у излогу диван сребрни свећњак са седам кракова и свећама, онај што краси свечане трпезе кошер хране, а изнад великим незграпним словима стоји ВОСАК ЗА ДЕПИЛАЦИЈУ...
поз
тања
ovo je fantastično.Josip
Нема коментара:
Постави коментар