Aerodromi su u mom sećanju prvi dah globalizacije. 60-tih godina dečak iz Karlovca je išao u Zagreb sa ujakom da dočeka tetku iz Kanade. Prvi dodir sa svetom stranih jezika, tu i tamo neko sa drugačijom bojom kože, vrstom odeće. Do dana današnjeg mi je ostala fascinacija tom aerodromskom slikom.
Na aerodromu «Nikola Tesla» uobičajeni međunarodni znaci uniformnog tipa. Stroge mere pregleda putnika. Uključujući izuvanje. Ali ima kašika za obuvanje cipela. Kada se uđe u svet međunarodnog putovanja ulazi se u specifičan protokolisan život čekanja, pregrupisavanja, snalaženja i nestrpljenja.
U današnjem letu za Istanbul upečatljive ostale 3 crnke.
Prva je u čekaonici na izlazu za Istanbul sedela preko puta mene. Mršava, u crno obučena, elegantna 40-togodišnjakinja lučnih, istaknutih obrva. Crne oči, crna kosa učvršećana u nekoj nehajno rasejanoj, lakom učvršćenoj frizuri. Do nje sedi neki ogroman muškarac sa bradom i dugom kosom tipa Živan Saramandić. On priča na ruskom, ona odgovara. Nikako mi ne liči na Ruskinju.
U avionu Turkish Airlines nekoliko stjuardesa, sve crnke. Jedna se posebno doima sa malom pundžom, dugim prstima bez prstenja, uredno našminkana i nasmejana. Znam da je smeškanje deo posla, ali ipak prija. Kod nekih devojaka taj smešak izgleda prirodno. Kod drugih je u pitanju dobro naučeno ponašanje.
S druge strane prolaza u avionu, jedna niska Turkinja, kratke crne kose, sa visokom crnom rolkom. Mršava. Mlada devojka. U uskim farmerkama. Sve vreme u ustima prevrće žvaku. Divno izvajane obrve. Stopalo u braon dubokim cipelama vrti u ritmu neke muzike iz slušalica.
Volim avionsku hranu. Onako upakovanu u bezboj dezinfikovanih plastičnih vrećica i kutijica. Nekada sam voleo da uzmem upakovani plastični pribor i osvežavajuće maramice koje su se posle danima vukli po raznim putnim torbama.
Sendvič sa piletinom, zelena salata sa paradajzom i sirom. Mala kesica sa maslinovim uljem i limunom. Čokoladni mus i suvi biskviti.
«Ataturk» u Istambulu. Mnogo veći i mnogo ubrzaniji aerodrom. Spustio se mrak nakon leta od sat i po. Izuvanje. Nema kašike za obuvanje.
Udar na sva čula vida kada se uđe u ogromni tranzitni terminal. Zvrje razni jezici, sve više umotanih žena, sve više tamnijih boja kože, sve više šarenije odeće. Istok i jug su osvojili aerodrom. Zapadnog izgleda su samo nehajni, mladi globtroteri, bekpekeri (kako se u savremenoj formi nazivaju mladi ljudi koji sa rančevima na leđima krstare meridijanima).
Tročasovna pauza do leta za Dammam.
Armija radnika na održavanju krstari aerodromom u raznim uniformama, sa bedževima u bojama, svi usredotočeni na neki svoj zadatak u kompleksnom svetu hitrih komunikacija, velikog mešanja ljudi sa svih svetskih ćoškova.
Pijem čaj u nekoj od kafeterija. Mlada umotana žena, otkrivene glave, sa sandalama na golim stopalima podmićuje decu da budu mirna sladoledom. Devojčica (starija) mirno sedi na plastificiranoj klupi razgledajući sladoled u kornetu sa svih strana. Dečak (mlađi) nestrpljivo guta svoj sladoled ne prestajući da priča. Zagrcnuo se i stalno kašljuca da bi povratio normalan tok jedenja i disanja. Majka se ne uzbuđuje posebno.Samo prekoran pogled očiju da proveri koliko je problem ozbiljan.
Do njih, pored prozora, jedan sredovečni muškarac prostreo sedžadu i počeo da klanja. Ne znam kako je odredio pravac Kible (orijentacija ka Meki), nisam primetio znake.
Zagrcunuti dečak se motao u njegov blizini dok ga majka nije upozorila da ne smeta čoveku.
Sve se savršeno uklapa u normalnost i niko ničime nije iznenađen.
Jedan punački muškarac u 40.tim i jedna punačka žena u 30.tim guraju kolica sa toaletnim priborom, četkama i kutijama kemikalija od jednog do drugog toaleta. On ulazi u muški WC, ona u ženski. Na udaljenom terminalu leta za Dammam još uvek nema puno ljudi. Njih dvoje prolaze praznjikavim hodnikom i ona ga, onako u prolazu, drškom jedne četke lagano udari po dupetu. On se kao iznenadi i na brzinu pogleda uokolo vidi li ih iko. Moj se pogled sretne sa njenim i podržim je onako saučesničkim klimoglavom. On joj kao prigovara nešto, ona se zaverenički smeje.
Život prodire ispod naslaga obaveza.
Sjajno, sjajno... Srećno na orijentu
Branislava
Нема коментара:
Постави коментар