Dan se dobrote izgleda nastavio sudeći po
vestima koje su me ispratile iz stana.
Odjednom Dobri Dragan Đajić se zahvaljuje dobrom g. Vučiću što ga zvao da spašava Zvezdu. Toliko je toga komičnog u toj vesti. Jedan sjajan fudbaler i tvorac Zvezdinog čuda (osvajanje Kupa šampiona Evrope) javno je hapšen za bivše vlade i optužen da je prigrabio neke pare od transfera igrača. Pušten da se brani sa slobode, brzo je uzeo crnogorsko državljanstvo da se zaštiti od mogućih posledica suđenja. Kako je došla nova vlast i obećala mu oslobađanje od suđenja (primetili ste smešnu konstrukciju, zar ne), on se prihvatio domovinskog zadatka uskrsnuća Crvene Zvezde. Akt dobročinstva i nesebične ljubavi.
Potpredsednik vlade (pardon, prvi potpredsednik vlade), ministar vojni, nekakav koordinator svih obaveštajnih i bezbednosnih službi u zemlji, predsednik stranke Srpskih Naprednjaka, pozvao je Đajića da spasi Zvezdu. Vučić nema nikakvu funkciju u klubu, klub je preduzeće ili udruženje građana (kako ko hoće da tumači) i šta tu ima jedan visoki državni činovnik da čini. Naivan sam, zar ne?
Šta će biti? Zvezda duguje neke silne pare. Dobri Mišković (by the way, naš predani dužnosnik iz Tanjuga me upozorio da dobri Mišković ne ustupa akcije "Blica" nego "Presa" - pa objavljujem ovaj demanti. Otkud znam ko bi se mogao uvrediti? Ima li neke razlike između presovanog Blica i blickrig Presa?), koji se uporno udvara dobrom Vučiću, zavučiće ruku u džep da izvuče Zvezdu iz govana, a ako on to ne učini onda će se naglo mnoga javna preduzeća naći na dobrovoljnoj donatorskoj konferenciji. Spašavanje Zvezde je stvar velikog nacionalnog interesa.
Od polovine zgrade oseti se divan miris hleba iz Boškove pekare "33".
U autobusu komšija, odskorašnji penzioner, sa ribolovačkim priborom, ide ka Ušću. Kaže da ide do rukavca, na šarane. Danima ih hrani i navikava na svoje prisustvo. Kaže da je prošle nedelje uhvatio jednog od 3,5 kile ali da mu je to najmanje važno. Mir, voda, nadmudrivanje sa ribom. Nema vesti sa TV, nema dece koja stalno negde žure i nikada im ničega nije dosta. Zavidim mu iako me pecanje nikada nije privlačilo.
Na sedištu pored mene neko izlepio kratak oglas:
Gramofonske ploče kupujem 064 2777 982. Imam negde kod kuće neke ploče. Valja pregledati.
Jedna me žena u naočalima uporno gleda. Kao da se pokušava setiti odakle me poznaje. I ona meni deluje poznato. Prevrćem po glavi poznate likove ali ništa. Izgleda da ni ona nije uspela da se seti.
Menjam autobus na Zelenom vencu jer se gomila srednjoškolaca utrpava u 65 a i ne bi da idem iznova do Skupštine. Ko zna kakve bi mi asocijacije na naše političare mogle pasti na pamet. Što da sebi zagorčavam život i gorčinu prelivam na vas.
Dok se spuštam niz Dž. Vašingtona primećujem da nema beskućnika na ulazu u Night club & Striptis bar. Ulični prodavci vade svoje blago. Poslednjih par dana neki jadnik izvlači razne knjige. "Daleko je sunce" i Gundulićev "Osman" pored Logaritamskih tablica Komande Artiljerije. Rado bih ih uzeo ali ne htedoh pokazati pred svima na ulici da me muči reuma i da se ne mogu sagnuti. Računam da ih neće nestati.
U pekari uzimam 200 gr mantija za 200 dinara. Nisu kao Vesnine ali su tople i mirišu dobro. Prodavačica za pultom ima provokativne oči. Divna igra.
Dobro jutro.
Odjednom Dobri Dragan Đajić se zahvaljuje dobrom g. Vučiću što ga zvao da spašava Zvezdu. Toliko je toga komičnog u toj vesti. Jedan sjajan fudbaler i tvorac Zvezdinog čuda (osvajanje Kupa šampiona Evrope) javno je hapšen za bivše vlade i optužen da je prigrabio neke pare od transfera igrača. Pušten da se brani sa slobode, brzo je uzeo crnogorsko državljanstvo da se zaštiti od mogućih posledica suđenja. Kako je došla nova vlast i obećala mu oslobađanje od suđenja (primetili ste smešnu konstrukciju, zar ne), on se prihvatio domovinskog zadatka uskrsnuća Crvene Zvezde. Akt dobročinstva i nesebične ljubavi.
Potpredsednik vlade (pardon, prvi potpredsednik vlade), ministar vojni, nekakav koordinator svih obaveštajnih i bezbednosnih službi u zemlji, predsednik stranke Srpskih Naprednjaka, pozvao je Đajića da spasi Zvezdu. Vučić nema nikakvu funkciju u klubu, klub je preduzeće ili udruženje građana (kako ko hoće da tumači) i šta tu ima jedan visoki državni činovnik da čini. Naivan sam, zar ne?
Šta će biti? Zvezda duguje neke silne pare. Dobri Mišković (by the way, naš predani dužnosnik iz Tanjuga me upozorio da dobri Mišković ne ustupa akcije "Blica" nego "Presa" - pa objavljujem ovaj demanti. Otkud znam ko bi se mogao uvrediti? Ima li neke razlike između presovanog Blica i blickrig Presa?), koji se uporno udvara dobrom Vučiću, zavučiće ruku u džep da izvuče Zvezdu iz govana, a ako on to ne učini onda će se naglo mnoga javna preduzeća naći na dobrovoljnoj donatorskoj konferenciji. Spašavanje Zvezde je stvar velikog nacionalnog interesa.
Od polovine zgrade oseti se divan miris hleba iz Boškove pekare "33".
U autobusu komšija, odskorašnji penzioner, sa ribolovačkim priborom, ide ka Ušću. Kaže da ide do rukavca, na šarane. Danima ih hrani i navikava na svoje prisustvo. Kaže da je prošle nedelje uhvatio jednog od 3,5 kile ali da mu je to najmanje važno. Mir, voda, nadmudrivanje sa ribom. Nema vesti sa TV, nema dece koja stalno negde žure i nikada im ničega nije dosta. Zavidim mu iako me pecanje nikada nije privlačilo.
Na sedištu pored mene neko izlepio kratak oglas:
Gramofonske ploče kupujem 064 2777 982. Imam negde kod kuće neke ploče. Valja pregledati.
Jedna me žena u naočalima uporno gleda. Kao da se pokušava setiti odakle me poznaje. I ona meni deluje poznato. Prevrćem po glavi poznate likove ali ništa. Izgleda da ni ona nije uspela da se seti.
Menjam autobus na Zelenom vencu jer se gomila srednjoškolaca utrpava u 65 a i ne bi da idem iznova do Skupštine. Ko zna kakve bi mi asocijacije na naše političare mogle pasti na pamet. Što da sebi zagorčavam život i gorčinu prelivam na vas.
Dok se spuštam niz Dž. Vašingtona primećujem da nema beskućnika na ulazu u Night club & Striptis bar. Ulični prodavci vade svoje blago. Poslednjih par dana neki jadnik izvlači razne knjige. "Daleko je sunce" i Gundulićev "Osman" pored Logaritamskih tablica Komande Artiljerije. Rado bih ih uzeo ali ne htedoh pokazati pred svima na ulici da me muči reuma i da se ne mogu sagnuti. Računam da ih neće nestati.
U pekari uzimam 200 gr mantija za 200 dinara. Nisu kao Vesnine ali su tople i mirišu dobro. Prodavačica za pultom ima provokativne oči. Divna igra.
Dobro jutro.
Razlika izmedju Presa i Blica
je ogromna. Oni su opoziti. Pres je nastao kada su Miskovic i Djilas odlucili
da naprave konkurenciju Kuriru, dakle zuto da zuce ne moze biti. I tu se Pres i
Kurir natpljuvavaju, borba je i dalje neizvesna. A Blic su dobre dnevne novine,
ako Danas izuzmemo iz konkurencije kao vrlo specificne novine (od cega li oni
zive), onda su najbolji. Ruku na srce, imaju i oni malo zutila, ne beze od
toga, ali su novine i kupuju se na trafici (lokalni vic – sta se kupuje na
trafici a nisu novine – Kurir).
Dragica je odlucila da nabavimo
gramafon, najnovije varijante izgledaju starinski, ali ukljucuju radio, CD
player i ripuju sve to u mp3 na usb. Sto ce reci – cuvaj ploce, uskoro cemo ih
opet preslusavati, a mozda i presnimavati.
Pozdrav,
Miroslav
Priznajem
da ne čitam dnevne novine - otuda moje neznanje i poistovećivanje. Erare
humanum est.
Nego koliko čuh danas, a novina, čijim novinarima je dobri Mišković velikodušno ustupio akcije, prestala je da izdaje štampano izdanje. Još će neko vreme izlaziti elektronski. Dok se novinari ne zamore od besplatnog rada. Niko se neće naći da im pomogne.
Pokušah danas da nađem gramofonske ploče, ali sam ih izgleda negde dobro sakrio da ni sam ne znam gde su. Sećam se samo da ima par longplejki: Pogorelić, Pako de Lusia, Dženis Džoplin i verovatno još poneka. Prva ploča koju sam kupio bili su Bitlsi. Bio sam prvi puta u inostranstvu. Mislim da je bilo 1967 i omladinski studio Zorin doma u Karlovcu (dečje kazalište) išao je u Beč. Beše hladno. Kupio sam 2 ploče: Bitlsi: Penny Lane sa A strane i Strawberry Fields Forever sa B. A uzeo sam i neku ploču sa Sonny i Cher. Tada sam prvi puta probao Coca Colu, hladniju od leda. Vratio sam se u Karlovac sa upaljenim krajnicima i visokom temperaturom. Zapadna kultura i civilizacija imala je nedvosmisleno negativan uticaj na moj svetonazor i zdravlje.
Laku noć.Sanjajte, snivajte.
Vuki
Nego koliko čuh danas, a novina, čijim novinarima je dobri Mišković velikodušno ustupio akcije, prestala je da izdaje štampano izdanje. Još će neko vreme izlaziti elektronski. Dok se novinari ne zamore od besplatnog rada. Niko se neće naći da im pomogne.
Pokušah danas da nađem gramofonske ploče, ali sam ih izgleda negde dobro sakrio da ni sam ne znam gde su. Sećam se samo da ima par longplejki: Pogorelić, Pako de Lusia, Dženis Džoplin i verovatno još poneka. Prva ploča koju sam kupio bili su Bitlsi. Bio sam prvi puta u inostranstvu. Mislim da je bilo 1967 i omladinski studio Zorin doma u Karlovcu (dečje kazalište) išao je u Beč. Beše hladno. Kupio sam 2 ploče: Bitlsi: Penny Lane sa A strane i Strawberry Fields Forever sa B. A uzeo sam i neku ploču sa Sonny i Cher. Tada sam prvi puta probao Coca Colu, hladniju od leda. Vratio sam se u Karlovac sa upaljenim krajnicima i visokom temperaturom. Zapadna kultura i civilizacija imala je nedvosmisleno negativan uticaj na moj svetonazor i zdravlje.
Laku noć.Sanjajte, snivajte.
Vuki
Bila sam na koncertu Paco de Lusije: ostao je fenomenalan i
pored godina. Imam i ja gramofon, ali iz perioda druga polovina XIX veka za
koji je potrebna posebna ploča jer, igla je debela.
Novine ni ja ne čitam, čak ni
elektronske, a TV gledam da čujem vremensku prognozu već 10 godina (kao u doba
Miloševića). Meni se nije ništa promenilo: krade se na sve strane ko god dođe u
Nemanjinu; samo se pojavljuju neka nova lica koja zauzimaju značajna mesta, a
imaju najviše dopisnu osnovnu školu! Ne mogu više da pišem jer, kvarim sebi
vikend!
poz, zdenka
Нема коментара:
Постави коментар