среда, 4. јун 2014.

ČETVRTAK, 8 novembar 2012. - 24 -


Jutros sam oko 8 išao do pošte u Fontani da poplatim neke račune. Potom u zgradu SIV-a na jedan sastanak. Prolazim prostranim holovima SIV-a - danas mislim da joj je zvanični naziv Palata Srbija. Sve deluje nekako razno, a sećam se kako je vrvelo od optimizma u vreme Ante Markovića. Jednako se sećam vremena kada je Milošević bio u naponu popularnosti.Na nekom velikom sastanku za velikim okruglim stolom sa privatnim privrednicima, držao je banku o narodnom zajmu za preporod Srbije. Privrednici su se meškoljili pitajući se potiho koliko će koja firma morati da uplati. A u kuloarima državni činovnici iz zgrade su s strahopoštovanjem a mnogi i sa neskrivenom ljubavlju gledali naočitog lidera kao spasioca Srbije. Ecce homo.
Priča mi sagovornik iz jednog ministarstva kako je u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju (sada se zove Kancelarija) posle izbora došlo ne zna se koliko novih ljudi iz pobedničke koalicije, a da su ostali svi ostali ranije zaposleni. Ovi raniji dođu na posao sat-dva pa ih nema po celi dana, eventualno se vrate na kraju dana.

Danas je Mitrovdan. Odlazim na drugi sastanak u SIV III Za neupućene SIV II i SIV III su par zgrada u Omladinskih brigada, između opštine i novosagrađene crkve. Sv. Dimitrija. Dakle naš novobeogradski svetac ima svoju slavu danas. Počinje sezona slava. Lep je to period, jedino što me smeta što se preteruje. domaćice se ubiše od posla po nedelju dana da bi mogle 2-3 dana da pozivaju goste: komšije, rodbinu, kolege sa posla...U ovom vremenu opšteg siromašenja mnogima nije nimalo lako da odvoje novac za bogatiju no inače trpezu. Još mi je tužnije što je najveći broj tih koji preteruju regrutovan od bivših komunista koji sada dokazuju svoje preobraćenje.
Naravno građane niko nije pitao da li da se na tom mestu sagradi crkva. A 70-tih godina kada su obližnji blokovi naseljavani, uglavnom su dolazili oficiri u penziji sa svojom decom koja su kretali na fakultete.
U podne se 65-icom vozi nova smena đaka, studenata, penzionera, domaćica. više je ulazaka i izlazaka, dinamičnije komešanje po ulicama.
Sa Brankovog mosta, na austrougarskoj strani, ukotvio se veliki splav sa velikim polukružnim krovom. Sportsko rekreativni centar Kolos. Hvale se da su najveći takav objekat na Balkanu. Žurke i mali fudbal. Na polukružnom krovu od nekakve plastificirane cerade, kolonija savskih galeba upija novembarsko sunce i toplotu ugrejane cerade.

Spuštam se duž Džordža Vašingtona. Trotoarski buvljak u funkciji. Komunalna policija u akciji. Dok se jedna devojka i jedan muškarac u uniformama komunalne policije, sa notesima i olovkama u rukama razjašnjavaju sa jednim trgovcem koji žustro brani svoju sirotinjsku ponudu, drugi trgovci vežu svoju robu u svežnjeve i samo se neznatno sklanjaju pažljivo merkajući namere komunalaca. Kako komunalci idu niz ulicu, tako se jedni svežnjevi vraćaju a drugi odlaze. Za par minuta sve će biti kao pre.
Najbolje je sve propratio ravnodušnim pogledom moj usamljeni beskućnik. Seda glava mu viri iz prevelike jakne kao iz kornjačinog oklopa.
Pitao sam se kako ulazu na čijim stepenicama on čitav dan sedi,leži,spava,meditira,jede,pije, priča sa drugarima...niko nema ništa protiv. Iznad ulaza je nova tabla: Džordža Vašingtona 1.    Sa obe strane ulaza izlozi potpuno iznutra pokriveni nekakvim folijama. Iznad reklamna tabla sa nacrtanim elegantnim ženskim nogama i natpisom NIGHT CLUB I STRIPTIS BAR "KRISTAL". Nije greška. Piše STRIPTIS.
Primer miroljubive koegzistencije. Danju stepenice ustupljene kao otvoreni dom beskućnicima, noću neki drugi žitelji dolaze po utehu.  

dobro jutro.

Branka :
Hi Voajeru,

počeli ste da dužite , može i bez politike.

Beskućnik podseća na DRAGANABLAGOJEVIĆA DAL SETAKO ZVAŠE""""""

Нема коментара:

Постави коментар