среда, 4. јун 2014.

PETAK, 26. oktobar 2012. - 13 -


Na telefonskoj govornici se vratio oglas vlasnika kombija za prevoz robe, kućnih ljubimaca i ljudi.
Pored njega neko traži poslovni prostor namenjen za ugostiteljstvo "ili već opremljen lokal za izdavanje 100/120 m2".

Ispod njega još jedan nov oglas:

IZDAJEM
TROSOBAN NAMEŠTEN
STAN U ZEMUNU U BLIZINI
PRVOMAJSKE ULICE - TA
GREJANJE. U CENU JE
UKLJUČEN INFOSTAN,
KABLOVSKA I INTERNET,
AUTOBUSKE LINIJE
15, 18, 45, 78
TEL. 064/315-85-00

Kad ima uslova volim da stojim na prednjoj platformi autobusa, pored vozača, i da pratim vožnju. Promiču stanice. Osećam gužvu u autobusu ali ne vidim nikoga. Duh mi putuje poznatim putem duž bulevara Mihajla Pupina koji je nekad bio Lenjinov bulevar. Od 1972. stanujem i živim na istoj adresi u Novom Beogradu i 40 godina istim putem prelazim Savu.

Otkako saobraćajna policija kamerama prati saobraćaj tom žilom kucavicom Novog Beograda, autobusi žutom traku idu brže od automobila i prevoz je zaista postao efikasniji.
Na raskrsnici kod Španskih boraca na jednom rasvetnom stubu reklamira se KENNEDY - apartman & spa. Spa? Verovatno stan sa đakuzijem. Za poslednjih nekoliko godina uvećao se broj uređenih stanova koje ljudi izdaju preko interneta i raznih agencija turistima i drugim putnicima.

Na bilbordu Tozovac poziva na nekakav jubilarni koncert  - Dođite da pevamo zajedno. Malo posle na sličnom bilbordu Kemal Monteno kaže Vratio sam se živote. Deluje mi otužno to recikliranje sentimentalnih putovanja u mladost.

Na svakoj stanici izlazim da bih pustio putnike da izađu, a onda propuštam ulazeće da bih zadržao svoju privilegiju stajanja do vrata, blizu vozača.

6 pekara & fast food ponuda ima na potezu Cetinjske od Radio Beograda do Despota Stefana (29.novembra).

Danas sam sam u kancelariji. Pristavljam vodu za čaj i vadim čajne kolutiće iz donje ladice stola.

U prvom mejlu koga otvaram, Ljuba naš grafički dizajner i IT menadžer poslao mi nacrt grba koji bi za svoju familiju hteo da napravi vlasnik našeg preduzeća.

Prepoznajem karakterističan bat potpetica po asfaltu koji najavljuje jednu visoku crnku koja u 5 do 8 promiče užurbano ispod prozora.

Dobro jutro.
Kemal Monteno je bio ozbiljno bolestan, pa je prizdravio dovoljno da odrzava koncerte. Otuda naziv "Vratio sam se zivote". Dakle, jedino Kemo kao osoba i njegove starije pjesme jesu nekakvo putovanje u mladost, ostalo - ne...
Pozdravusha,
Daija.
Nisam znao. Da jesam, drugačije bih video taj bilbord. Ali stav o recikliranju i dalje stoji. Naravno, ljudi moraju živjeti i privređivati za život. Nemam ništa protiv toga, jedino eto što mi je to pomalo tužno. Povremeno vidim na TV kako se u pripremama za neki koncert ti isluženi vještaci pojavljuju kod napirlitanih sisulja na potpeticama, obavezno je tu i neki kulinar, i kao ono ćaskaju o tome da li imaju tremu da se nakon toliko vremena pojave pred svojom "vernom" publikom. Zaslužilo bi to nekakav duži komentar ali nema nešto volje.
Što ne znači da te ne otpozdravljam.

Tvoj vernik.

Kad ima uslova volim da stojim na prednjoj platformi autobusa, pored vozača, i da pratim vožnju. Promiču stanice. Osećam gužvu u autobusu ali ne vidim nikoga. Duh mi putuje poznatim putem duž bulevara Mihajla Pupina koji je nekad bio Lenjinov bulevar. Od 1972. stanujem i živim na istoj adresi u Novom Beogradu i 40 godina istim putem prelazim Savu.
Irena :
Od 1972 ja sam promijenila nekih 13-14 adresa!
ciao:-)
Branislava :
Ja i dalje ne odustajem od ideje da ovo bude knjiga. Dobro jutro

O tom potom. Sad moram na pijacu da vidim šta ću za ručak.

Časlav :
Verovatno još uvek čuješ bat potpetica visoke crnke pa si zbog toga zaboravio da na početku teksta napišeš dan i datum na koji se potonji tekst odnosi. Svejdno, tekstu je, u nekom obliku, mestu na aktuelnom Sajmu knjiga.

Pozdrav,
Pravo da ti kažem Časlave, jutros sam bio nekako nerazbuđen. Zapis je za jučerašnji dan. Obično to bude tako. Kad dođem na posao pribeležim impresiju i kod kuće je naveče uobličim. Ujutro šaljem od kuće (ako ne kasnim na posao) pa dodam štogod ako se setim.
A jedna od čitateljki (inače izdavač) me tera da napravim knjigu sa fotkama i ilustracijama a da mi GSP bude sponzor. Zgodna ideja. Jedino što neću da računam na GSP jer bi to bio konflikt interesa. Kako da pišem o gužvama, nevaspitanim kontrolorima, neurednim autobusima i da tražim od GSP sponzorstvo. Ne ide. He, he.

Нема коментара:

Постави коментар