Ponedeljak, 22.10.2012. – 10 -
I hate Mondays.
7.30. Mršava devojka u crnom. Duboke cipele-čizme sa debelim đonom. Use crne farmerke. Crna majica i crna kožna jakna.Na boku par okačenih lanaca doseže kolena. Kosa dugačka, ravna (ispeglana?) sa ljubičastim pramenovima. Na donjoj usni čitav set pirsinga, na gornjoj jedna alka, na nosu također. Sve crno sem emjalirane igle na uvetu. Neizbežna cigareta. Suviše sam zastario da bih znao sa sigurnošću kojoj manjinskoj grupi pripada. Iskusniji, mlađi, čitači mogli bi mi pomoći.
Do pola popušenu cigaretu gasi na rubu teške i neumereno velike betonske pepeljare-kante.
Srednjoškolci svi odreda u patikama, farmerkama, duksevima. Gotovo prazne torbe na leđima, u ruci mobilni telefoni, I-podovi ili kako god da se zovu. Slušalice poput stetoskopa pobodene u uši.U modi su vidim uske farmerke.
Jedan sredovečan par sedi i tiho komentariše promene u njegovoj ustanovi.
- Došao je novi načelnik sektora. Socijalista.
- Odakle došao.
- Nemam pojma. Izvana. Došao čovek na platu od 120.000. Stari načelnik postao vodeći savetnik. 80.000.
- Vodeći savetnik. Kakva je sad to funkcija?
- Izmišljena. Nema je u sistematizaciji. Šef mi je rekao da napravim opis radnog mesta.
- Šta ćeš da radiš?
- Imamo u sistematizaciji savetnika. Prati, pravi analize, savetuje, dobija zadatke od načelnika. Dodaću nešto da bude vodeći.
- Bez veze.
- Nije bez veze. Novi je došao, stari ostaje tu i ne buni se. Uzmi platu i ne mešaj se. Eto ti kancelarija, dođi na posao ako hoćeš.
- Departizacija javnih preduzeća i ustanova.
Kiseo osmeh izgubljenih iluzija.
Na Zelenom vencu veliko prestrojavanje putnika. Gomila đaka izašla, još veća ušla.Patike, uske farmerke, slušalice i prazne torbe.
Na sledećoj stanici, u Makedonskoj, preko puta Politike, ista ta gomila izlazi. Na stanici ih čekaju drugari. Zadnjih nekoliko godina primećujem da se raširilo ritualno ljubljenje, jednom u obraz. I dečaci i devojčice. Veoma vode računa da nekog ne preskoče. Overa pripadništva grupi.
Veseli žamor.
Ispred ulaza zgrade br. 8 u Drinčićevoj gde mi je kancelarija, pas na povocu napregao se u velikoj nuždi. Nervozno me pogledava dok zastajem da završi. Niko ne voli da ga neko gleda dok vrši nuždu. Devojka koja ga vodi uredno plastičnom kesom skuplja tri-četri tvrda brabonjka.
Dobro jutro.
I hate Mondays.
7.30. Mršava devojka u crnom. Duboke cipele-čizme sa debelim đonom. Use crne farmerke. Crna majica i crna kožna jakna.Na boku par okačenih lanaca doseže kolena. Kosa dugačka, ravna (ispeglana?) sa ljubičastim pramenovima. Na donjoj usni čitav set pirsinga, na gornjoj jedna alka, na nosu također. Sve crno sem emjalirane igle na uvetu. Neizbežna cigareta. Suviše sam zastario da bih znao sa sigurnošću kojoj manjinskoj grupi pripada. Iskusniji, mlađi, čitači mogli bi mi pomoći.
Do pola popušenu cigaretu gasi na rubu teške i neumereno velike betonske pepeljare-kante.
Srednjoškolci svi odreda u patikama, farmerkama, duksevima. Gotovo prazne torbe na leđima, u ruci mobilni telefoni, I-podovi ili kako god da se zovu. Slušalice poput stetoskopa pobodene u uši.U modi su vidim uske farmerke.
Jedan sredovečan par sedi i tiho komentariše promene u njegovoj ustanovi.
- Došao je novi načelnik sektora. Socijalista.
- Odakle došao.
- Nemam pojma. Izvana. Došao čovek na platu od 120.000. Stari načelnik postao vodeći savetnik. 80.000.
- Vodeći savetnik. Kakva je sad to funkcija?
- Izmišljena. Nema je u sistematizaciji. Šef mi je rekao da napravim opis radnog mesta.
- Šta ćeš da radiš?
- Imamo u sistematizaciji savetnika. Prati, pravi analize, savetuje, dobija zadatke od načelnika. Dodaću nešto da bude vodeći.
- Bez veze.
- Nije bez veze. Novi je došao, stari ostaje tu i ne buni se. Uzmi platu i ne mešaj se. Eto ti kancelarija, dođi na posao ako hoćeš.
- Departizacija javnih preduzeća i ustanova.
Kiseo osmeh izgubljenih iluzija.
Na Zelenom vencu veliko prestrojavanje putnika. Gomila đaka izašla, još veća ušla.Patike, uske farmerke, slušalice i prazne torbe.
Na sledećoj stanici, u Makedonskoj, preko puta Politike, ista ta gomila izlazi. Na stanici ih čekaju drugari. Zadnjih nekoliko godina primećujem da se raširilo ritualno ljubljenje, jednom u obraz. I dečaci i devojčice. Veoma vode računa da nekog ne preskoče. Overa pripadništva grupi.
Veseli žamor.
Ispred ulaza zgrade br. 8 u Drinčićevoj gde mi je kancelarija, pas na povocu napregao se u velikoj nuždi. Nervozno me pogledava dok zastajem da završi. Niko ne voli da ga neko gleda dok vrši nuždu. Devojka koja ga vodi uredno plastičnom kesom skuplja tri-četri tvrda brabonjka.
Dobro jutro.
Нема коментара:
Постави коментар