ČETVRTAK, 12. decembar 2013. - 57 -

Kud pomenuh proklete zahode! Danas nikako da se odvojim od njih. Ja se ne libim da jedem na ulici ako glad i okolnosti tako nalažu. Tako sam danas u jednoj od pekara "Hleb & kifla" lanca uzeo nešto što se zove "Talijanska pita" što bih mogao da opišem kao dve zapečene palačinke sa nekim saftom kakav se stavlja u lazanje i neizbežnim origanom. 140 dinara. Nakon sat vremena morao sam da zamolim "Korisnički servis MTS" (jedan od sprskih operatera fiksne i mobilne telefonije, državni mislim da je) da koristim njihov WC. Obezbeđenje mi je reklo da je to samo za službenike servisa, ali mu je moja probledela i očajnička faca pomogla da pokaže nešto humanosti. 

██ Države koje su poslale zvanične delegacije.
██ Države koje nisu poslale zvanične delegacije, ali su iz njih došle delegacije partija.
██ Države koje nisu poslale zvanične delegacije.

Ne,  ovo nije pregled delegacija na sahrani Mandele nego onaj koji se odnosi sa sahranu Tita. Preko 200 stranih delegacija. Ovih dana svetski mediji prebrajaju količinu državnika prisutnih na Mandelinoj sahrani i prave top liste najvećih i najposećenijih sahrana u zadnjih sto godina. Niko ni da pomene Titovu sahranu 1980. gledaću da iskopam negde onu čuvenu sliku državnika na bini pored Kuće cveća. Ovi mlađi bi se mogli žešće iznenaditi kad vide silu svih tih političara.

(Na internetu nisam našao ništa dovoljno jasno pa sam skenirao iz knjige "Bilo je časno živjeti sa Titom". Nama starijima ta imena nešto znače a bilo je tu nekoliko interesantnih susreta ljudi koji se nisu sretali. Npr. Brežnjev i Hua Guo Feng (prvi predsednik Kine posle Maoa), pa istočnonemački Honeker sa čitavom hrpom zapadnih Nemaca - Brant, Šmid, Genšer...itd). A kakvih li tek životnih storija ima...O tome bih mogao da vas gnjavim danima.)

 E sad da li su na Titovu sahranu došli na parastos ili da pokradu pokojnikovu pokretnu i nepokretnu imovinu - predmet je drugačije rasprave. Uvek mi u takvom času pade na um ona čuvena scena iz Nušićeve "Ožalošćene porodice" kada kod neke žene u haljini  u nezgodno vreme zazvoni budilnik koga je maznula u pokojnikovoj kući. 

A ovi novi državnici slikaju sami sebe. Obama sa danskom premijerkom i Cameronom. Naš Toma zagrljen sa Barakom i Mišel. Ova stvar sa "selfijem" je otišla tako daleko da je vlast zabranila da se prave slike posetilaca pored Mandelinog kovčega.

Ostavštine svoje avanture sa "talijanskom pitom" ostavio sam u klozetima na nekoliko tačaka u Beogradu. Kući sam se vraćao isceđen i malaksao i u strahu da nekontrolisano klistiranje krene u autobusu 601.  Zato sam se skoncentrisao na gledanje jedne savršene crnke dok smo prelazili Savu na austrougarsku stranu. Dakle, visoka i mlada i vitka. Crna duga kosa. Lice malo izduženo sa naglašenijim jagodicama. Obrve prirodne, neznatno modelirane. Crni kaput sa velikom kragnom nepravilnog oblika koga ne umem da opišem. Ispod izreza kaputa vidi se crni đemper. Crne čarape i crne antilop čizme do kolena, sa rajsfešlusom sa strane i blagom potpeticom. Sve crno. blag osmeh i lepo poređani zubi. Bez slušalica na ušima i bez mobilnog u rukama. Jednom se rukom držala za šipku pri izlazu a u drugoj je imala jednu žensku torbu izrazito žute boje. Zift crna lepotica sa žutom torbom. 

Ona izađe kod Sava centra a ja potražih kakvu drugu osobu za opis. I sada kada ovo pišem ne setih se nikoga. 

Izašao sam kod crkve u Omladinskih brigada ( ah kakva su ovo vremena. U ulici Omladinskih brigada crkva svetog velikomučenika Dimitrija. Možda u ulici Narodnih heroja jednom nikne spomenik đeneralu Draži. /Nemoj da je neko došapnuo ovim vlastodršcima i Vuku Draškoviću) i prilično stisnuto išao do kuće. Nisam smeo ni da otpozdravim jednom komšiji. Ah meraka kad se dokopah svog WC.

Probudio sam se kada je prvi potpredsednik vlade objašnjavao blagodeti koje nas očekuju nakon današnje posete prestolonaslednika iz emirata, šejha Muhameda bin Zajeda al Nahjana i njegove bulumente. Ali Baba i 40 hajduka kako ih nazva dobro obaveštena Branka dok sam u njenoj kanelariji u Nemanjinoj pribirao dušu.
 

Moram priznati da me nerviraju zluradi komentari o arapskim šejhovima od kojih se valjda očekuje da budu sretni što mogu da razbacuju pare po nekoj tamo Srbiji. Narod pojma nema šta to znači da neki od naših političara (Vučić u ovom slučaju) ima tako dobru relaciju sa jednim od finansijski najmoćnijih ljudi na svetu. Svedoci ste mojih srazmerno čestih podsmešljivih komentara o prvom potpresedniku vlade (kojem ne mogu zaboraviti šešeljevsku prošlost) ali bi i te kako trebali uvažavati njegov napor da tako jednog vladara dovede ovde. Doduše, plašim se da obećane pare neće imati gde da uloži jer ovi naši nesposobnjakovići ne umeju da naprave ni najobičnije poslovne profile onog što bi se moglo ponuditi šejhu Muhamedu. A kamo li studije izvodljivosti.

Neka je prošao ovaj dan.