SREDA, 11. decembar 2013. - 56 -

ROLIHLAHLA -na jeziku Kousa u Južnoj Africi znači "otkinuti granu sa drveta". Kada se daje kao ime detetu hoće se reći da će to dete praviti probleme. 

ROLIHLAHLA je ime koje je dobilo dete poglavice jednog Kousa plemena sa prezimenom Mandela.

Školu u koju je mali Rolihlahla krenuo držali su metodisti i oni su običavali da učenicima daju hrišćanska imena. Rolihlahla je postao NELSON.

Kada su Rolihlahlu obrezivali, to će reći primali u svet odraslih muškaraca, dobio je im DALIBUNGA "osnivač Bunge" (Bunga je u tradiciji niza plemena bilo izabrano telo koje je rukovodilo plemenom, nešto kao parlament.) Tim imenom simbolizovan je njegov položaj budućeg vladara.

Nesumnjivo da je po mnogočemu bio predodređen da vlada. I pri tome dovoljno pametan i hrabar da izađe iz okvira rivalstva i mržnje. Nesumnjiva historijska ličnost. 

Po običaju, ujutro, uključujem BBC dok obavljam uobičajene toaletne aktivnosti. Tako čujem da je prevodilac za znakovni jezik (za gluhoneme) koji je pratio sve govornike na "svetskom" oproštaju od Mandele, neko koga izgleda niko od gluhonemih nije razumeo. Kažu stručnjaci da ima nekoliko desetina jezika gestikulacija koji se dosta razlikuju. Ovaj se razlikovao toliko da je izgleda iskonstruisao neki svoj jezik pa ko razume shvatiće. 

Kad sam već kod kupatila i tih nužnih jutarnjih dovođenja telesnih funkcija u red, da li ste se ikad zapitali kada su to počeli klozeti da se ugrađuju u kuće, pa kasnije i stanove. U Engleskoj u doba kraljice Viktorije. Kada su napravljeni prvi klozeti oni su dakako spajani sa odlagalištem izmeta bilo da su to kanalizacioni sistemi, senkrupi ili septičke jame. U praksi je bilo dosta smrtnih slučajeva zbog eksplozija metana. Uđeš sa svećom u kupatilo i BUM.   Sve dok neki tip po imenu Thomas Crapper nije izmislio sifon koji nije dozvoljavao gasovima da izlaze na klozetsku šolju. 

A oni od vas koji su putovali i obilazili antičke lokacije (i grčke i rimske) setiće se koliko su ulogu u njihovim gradovima igrali javni klozeti. Ja negde imam sliku kako sedim na dugačkoj kamenoj ploči sa otvorima za izmetavanje. U Leptis Magni (rimski grad u Libiji, najočuvaniji koga sam ikad video), javni klozet je mislim bio šestougaon. Mermerne ploče sa otvorima išle su duž zida. ispod je bio kanal kojim je stalno tekla voda i odnosila znate već šta. a ispred nogu je bio neki mali kanalić kojim je tekla voda kojom su se korisnici koristili da se operu.

Dakle ispražnjen sam krenuo u osvajanje novog dana. I krenulo je kao u snovima. Tramvaj br. 12 vozio me od železničke satanice do Omladinskog stadiona na Karaburmi. tramvaj nov, čist, uredan, ozvučenje odlično, nema kontrolora Bus plusa. doživeh šok kada sam čuo snimljeni ženski glas koji mi je na stajalištu "Beograđanka" objašnjavao da se tu nalaze Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar i Cvetni trg i da se može presedanjem u neka druga prevozna sredstva javnog saobraćaja doći do Slavije ili Trga Republike. Posle još saznah gde sve mogu doći ako siđem kod Vuka. Nisam mogao da upamtim ništa sem da se Beovoz više tako ne zove. Postao je Bg voz. 

Gotovo da sam bio ošamućen kada je na terminusnoj stanici (bogme baš tako reče za zadnju stanicu gde se tramvaj okreće. (Kažu li ono Zagrepčani "remiza"?)) ugodan ženski glas zahvalio što koristimo njihove usluge. Da na samoj okretnici nisam video sklepane tezge na kojima se prodavao rumunski veš, turske čarape, kineske naočale i hercegovački rezani duvan u kutijama za košulje, pomislio bih da sam iz engleskog zahoda došao u neki sređeni gradski prevoz kao npr. u Pragu.

Sva je sreća pa sam se sa posla vraćao "trojkom", što je također tramvaj od Omladinskog stadiona pa negde do Rakovice ako se ne varam. A taj je već bio onaj iz naše stvarnosti. Točkovi su klaparali, najavljivačica stajališta izgubila se u brektanju rasklopotanog vagona, sedišta od skaja rascepana, na podu ljuske od semenki i lišće uneto na cipelama sa blatom, prostor za noge između sedišta kao za kinesku nedonoščad.   

Tramvaj zvan žudnja (želja - u nekom drugom prijevodu).

Ako je neko posumnjao u Vukijevu priču o klozetima u antičko doba, greši.

Evo slike javnog klozeta iz pomenute Leptis Magne.

Nadam se da mi niko ne zamera što nisam adekvatno "odeven" za tu aktivnost. 

Pozdrav,

Časlav

Baš ti hvala Časlave. Ne uspeh da pronađem sopstvenu fotografiju u istoj pozi na istom mestu. A što mi je drago da je još neko bio u Leptis Magni. Odande je inače Septimije Severus jedan od značajnijih rimskih vojskovođa i careva. Car je postao tako što je pobio sve moguće protiv kandidate i pretendente. Bez prenemaganja. Mada je u nekoj anegdoti navodno oslobodio jednog pobunjenika koji se branio pred carem ovako: "Ja sam se Septimije pobunio protiv ondašnjeg imperatora kad i ti. Samo što si ti pre mene stigao u Rim i uzeo vlast."

dobro jutro.