PETAK, 1. novembar 2013. - 17 - Poljakinje i "Marš na Drini"

Na uglu Đorđa Vašingtona i despota Stefana, do zida, sedi na ribarskoj, sklopivoj, stolici jedan stariji čovek sa kačketom i tamnim naočalima. Ispred njega prevrnut šešir. Ćovek svira trubu. "Marš na Drinu". Melodiju greši ali uporno nastavlja. Posle tri marša na Drinu naišla je tema iz "Kuma". Opet sa greškama. 

Svira bez napora i unošenja. Ravno i monotono. Poneki dinar kane u njegov šešir.

Povremeno stane i protrese trubu od sakupljene pljuvačke.

Čekam dvojicu prijatelja da bismo otišli na neki sastanak u Borču. 

Zrenjaninski put u Borči prepun trgovina, radnji, benzinskih pumpi, pogona malih firmi - duž obe strane dugačke ulice. 

Na jednoj velikoj reklami na ulazu u neku firmu:
REGISTRACIJA VOZILA - BEZ ODLAŽENJA U MUP

Povratku hvatam16-ticu.

Dve devojke u autobusu. Sa rančevima na leđima. Strankinje, Poljakinje? Jednostavno i nemarno obučene. Obe u običnim patikama. Mlade su. 18-20 godina. Umor putovanja vidi se na licima. Ali i radoznalost i energija skitnje. Jedna ima interesantnu frizuru. U polukrugu od oko 5 cm oko jednog uha kosa ošišana na možda centimetar dužine. Na sve druge strane duga, neočešljana i neoprana kosa neukroćeno spušta se do ramena. Devojke proučavaju mapu Beograda. Izgledaju kao da znaju zašto su ušle baš u 16-icu i zašto baš ka Novom Beogradu. Sele se na slobodna mesta, bez snebivanja skinule rančeve i stavile ih po strani gledajući nikome da ne smetaju. Nešto veselo pričaju. Podalje sam pa ne čujem jezik. Zvuči mi kao poljski, ali moguće je da se varam.

Dopada mi se njihova ležernost, snalaženje u stranoj zemlji, jednostavnost  i praktičnost odeće i obuće. Čak i ta neobična zapuštena frizura.  

Ugodna večera u Klubu Književnika. Zadnjim autobusom preko Brankovog mosta. Pa pešaka duž bulevar Zorana Đinđića. Hajat, B92, Arena, Merkator, crkva Sv. Dimitrija.

Čovek voli svoj grad zašto što šetajući njegovim ulicama prepoznaje zgrade, zna šta se u njima dešavalo i dešava. Ljubav prema svome gradu je geografija poznatih mesta u ličnim sećanjima.

Na 14 stepeni celzijusa. Zagrejan vinom, potkrepljen godinama, zauzdan prijatnom prošlošću, pun oproštaja prema budućnosti. 


Vow, išao si sinoć pješke.
Sviđaju mi se tvoje opservacije. Njima si i ulepšao jucer večer,
Jeja

Podvlačim:

, pun oproštaja prema budućnosti.

Pozdrav,

Miroslav