PETAK, 15. novembar 2013. - 31 - Smrtni greh lenjosti

Sunce i vetar sklonili su beogradski smog. Prolaznici su navukli jakne i uvukuli glave u šalove.

Promatranje ljudi ovisno je od posmatrača u mnogo čemu. Ovonedeljna muka sa njuškom, izvađen zub, operacija na korenovima prednjih zuba, otoci i nevolje s tim u vezi (dakle, sve one muke koje ste mnogi imali) naveli su me da prolaznike gledam u usta. Tražim krezube da bi mi moj estetski nedostatak lakše pao. Ne vredi - svi idu zatvorenih usta i ćutke. Jedna devojka sa kapom drži mobilni i priča ali jedva otvarajući usta. 

Sedam je smrtnih grehova na važećem hrišćanskom spisku: gordost, pohlepa, požuda, gnev, proždrljivost, zavist i lenjost. 

Kod sebe prepoznajem barem 2-3 u pristojnoj količini, neke prepoznajem u pojedinim situacijama. Jedino mi se čini da sam pohlepe lišen. 

Najprijemčiviji sam na lenjost. I nije mi baš najjasnije zašto je lenjost greh smrtnog karaktera. 

Sedam smrtnih grehova bilo je najpre osam, kada ih je, u doba uspostavljanja hrišćanstva, ustanovio grčki kaluđer Evagrio iz Ponta i definisao glavne negativne sklonosti ljudskog bića (zanimljivo je da je na Evagrijevom spisku najteži greh bio proždrljivost). Svi oni ponaosob bili su dovoljni da odvedu čoveka u pakao. U šestom veku, papa Gregor uneo je prve izmene u ovaj spisak, uključivši i zavist, ali spojivši oholost i taštinu. U XVII veku spisak je ponovo pretrpeo izmene, kada je «melanholija» prestala da se smatra grehom i bila zamenjena «lenjošću». Tako smo došli do liste koja važi i dan-danas.

Moj omiljeni greh - lenjost - je prošao kroz dosta transformacija. Prvo je bio poznat kao greh očaja. Opisivan je kao što se u današnje vreme opisuje melanholija – apatija, depresija, odsustvo radosti. Posmatran je kao odbijanje da se uživa u dobrima ovog sveta. Lenjost po tradiciji predstavlja jednu od osnovnih prepreka buđenju duše. Ona se ispoljava na tri načina: lenjost udobnosti, koja nas prisiljava da uvek ostanemo na istom mestu. Lenjost srca, kad se osećamo obeshrabreni i bezvoljni. I napokon, lenjost ogorčenja, kad nam više ništa nije važno i kad više nismo deo ovog sveta. Moderno viđenje ovog greha jeste da on predstavlja neostvarenje sopstvenih talenata. Dakle, lenjost kao greh nije jednostavno nedelovanje, već i neraspoloženje i nebriga. Jedini je od svih grehova u čijoj osnovi je izostanak, a ne preterivanje. 

Simboli lenjosti su jarac i svetlo-plava boja. Nekako mi se jarac ne uklapa u predstavu lenjosti pa ću se potruditi da dođem do nekog objašnjenja. 

Ali ne mogu sada. Ko sada da čeprka po internetu. 

Čitko i zanimljivo  pišeš, falit će mi po putu...

Jerina

aha, Vuki , od moje drage prijateljice Goge

prekrasno 

Goga

Dragi Vuki, vidiš kako smo svi oduševljeni tvojim pisanjem, razmišljanjem i pametnom glavicom.poslati cu Silvani petak,
Salamat siang

Jeja

Evo za Branka, pa ako može neka se poveže sa mojom sestričnom, ona je prepametna i njegov je soj. Ti znaš moju Corneliu iz Pariza. Ja joj šaljem one njegove priče i oduševljena je. nego , ako imaš negdje spremljeno, pošalji mi ono njegovo o petku i pohlepi, lijenosti i sedam smrtnih grijeha, ja to naravno izbrisala u svojoj urednosti, a savršeno je.

Uživaš li? Mogu misliti.

Silvana.

Bravo, ko je taj Branko Vuksan sem sto je Jejin prijatelj ?

Kornelija

Draga Jeja, lijepo je čitati tako pohvalna mišljenja. I podsticajno. 

Ponekad mi sve to prenošenje mojih mejlova izgleda kao subverzivna, poluilegalna djelatnost konspirativnog tipa. Kao samoizdate knjige u sovjetsko vrijeme. 

Zato se ja nekako klonem od prelaženja u blog format. Sve postaje nekako suviše javno i gubi se osjećaj da netko čita. Ovako znam kome se poslao. Kao što znam da ti to pošalju nekom drugom po nekom sopstvenom izboru znajući da se radi o nekom od povjerenja. 

A opet kada krenem na saudijski put želja mi je da sve obogatim fotografijama pa mi je format bloga za to mnogo zgodniji. Ali videću. 

Čitao sam pažljivo tvoje dnevničke zapise. Meni su interesantni ali su suviše dnevnički. Ti si ipak više osoba koja hedonistički uživa u svakom mogućem trenutku pa ti pisanje ide kao moranje, u smislu rekapituliranja dana. To treba međutim ići drugačije. Ono najbolje što sam napisao bilo je napisano kada sam iz sebe izbacio sve dnevne aktivnosti, zatro sve zvukove i slike (pišem noću, sa minimalno svetla iza samog laptopa) i izvukao svoje dnevne notice ili iz glave počeo izvlačiti što me u tom trenutku raduje, žalosti, sa čime sam se tokom dana mučio. 

Elem, nemoj da se siliš. Uhvati se nekog čudnog detalja (sećam se snimaka sa kantama za smeće za psećji izmet u Emiratima). Mada, sada je sve u životu i koloritu jednog za nas stranog svijeta na Istoku. Sve je prebogato neobičnim detaljima i ko da se prepusti njihovu bilježenju. Dakle, prepusti se životu. A onda, za vrijeme beskonačnih čekanja na aerodromima, tokom dugih i dosadnih letova i raznim drugim praznim trenucima - izvuci štogod iz sjećanja. I obogati sve fotografijama.

Pusica za dobar provod i pozdrav tvojim prijateljicama.

Dragi moj Vuki, vidiš iste primjedbe je dala Silvana, viš sličnosti...
Imam jako malo vremena jer putujemo u paketu nas više od 20, svaki dan programiran a i svako svoj neki stil, sve je teret, svaka disciplina:)
Pusa istok, zapad, jug, jug...
Kad ćeš u Emirate ?