Posvetiti se bludu, prepustiti se ludilu, ubiti se i napiti, vikati i vrištati, upadati u svaki pristojan razgovor, lomiti kosti ... sve to čini prihvatljivo ponašanje. Jedino gluma nije dozvoljena.
Tako treba proslaviti Novu godinu po rečima Petera O'Toole koji umre juče u 80 i nekoj. Kao što se zna on se toga prilično pridržavao.
Nikada se nije bavio fizičkim vežbanjima a bio je poznato kao glumac koji je uvek fizički bio potpuno u ulozi. Pričao je da uloge pamti po tome kako je stajao, kako je radio rukama, na koju se stranu okretao i kako je držao glavu. A za džoging i slične telovežbanje je rekao:"džogiram jedino kada idem za kovčezima prijatelja koji su džogirali".
Umro je Peter O'Toole.
Kada je postao slavan u svojoj 30-toj nakon uloge Lorensa od Arabije, rekao je: "Jednog jutra sam se probudio poznat. Kupio sam belog Rols rojsa i vozikao se duž Bulevara sumraka, noseći belo odelo i tamne naočale i mahao ljudima kao Kraljica majka."
O Lorensu od Arabije sam pisao više puta jer za nas arabiste on je značajna historijska figura a njegovih "Sedam stupova mudrosti" obavezna literatura. Znalac arapskog jezika i kulture, čovek koji je propešačio dobar deo Arabijskog poluostrva, imao je san o velikoj arapskoj naciji i zemlji čiji bi glavni grad trebao biti Damask.
Kada su 1919. princ Fejsal i drugi plemenski glavari, sa T.E. Lorensom u ekipi, pregovarali u Versaju o budućoj kraljevini, on je obećao prinčevima svoj san.
A Francuzi i Englezi su još 1916. napravili kartu sa svojim sferama uticaja i granicama ucrtanim lenjirom. Sirija i Liban pod kontrolom Francuza, Irak, Persijski zaliv i Jordan pod dominacijom Engleza.
Princ Fejsal je bio dovoljno mudar da shvati da mora uzeti što se dobiti može i da ohladi svog prijatelja.
O'Toole liči i fizički na T.E. Lawrenca. Video sam Lorensove slike ali kada ga zamišljam izlazi mi Piterov filmski lik.
Нема коментара:
Постави коментар