Dobijenih sat vremena spavanja u nedelju poklopilo sa sa naglim ulaskom u 10 stepeni hladnije vreme. Tako da ni jutros kad sam ustao sat vremena kasnije nego prošle nedelje nemam osećaj likovanja. Kao da me sačekao onaj isti mrak.
Ha, poljski autobus sam počeo prepoznavati pre nego sam ušao u nj. Ranije me smetalo kad bih video uvezene polovne autobuse sa kojih nisu bile skinute reklame i unutrašnja upozorenja na nemačkom. Ovaj poljski autobus uneo je nekakvu ravnotežu između Istoka i Zapada pa sam se vratio politici nesvrstavanja.
Opet vožnja sa profesorom pred penziju. Bio u subotu na sahrani nekog kolege iz banke u kojoj je radio 20 godina. Taj. kaže, bio neki ekonomista koji nikada ništa nije radio. Referent za nešto što niko nije znao šta je pa nikada niko nije ništa ni tražio od njega. Ne razumem da li on o njemu govori kao idolu pa mu je žao što i sam nije tako prošao kroz život.
"Šta je onda radio na poslu?" pitam.
"Čitao novine, rešavao ukrštene reči, izlazio, ulazio, obilazio kolege, zezao se sa njima. Čini mi se da je rešavao i šahovske probleme. I eto umre. Kažu neki na
sahrani da je imao rak prostate. Dva puta se ženio, prva žena nije došla na sahranu."
U par ponešto proširenih rečenica opisa postojanje jednog čoveka. A pauza posle toga kao da je gumicom izbrisala ikad ikakvu važnost narečenog ekonomiste referenta za ništa.
Kod SIV-a uđe neki devojčurak koja je angažovala sve mišiće na licu u žvakanje žvake.
Crveni valoviti krov NIS-ove pumpe kod Hajata, narod ju je nazvao Dejtonka jer se u vreme njena otvaranja Milošević znojio u vojnoj bazi Rajt Paterson da bi mogao čestitati Srbima dobijanje države Republike Srpske za koju se posle ustanovilo da je entitet, prefarban u plavo, korporacijsku boju novog vlasnika.
Na raskrsnici kod Radio Beograda, jedna uličica ulazi u raskrsnicu a zove se Kondina. Pročitam na tabli da je Konda bio bimbaša (oko 1775 - 1813. Tronoša), hrišćanin u turskoj vojsci u vreme ustaničke opsade Beograda 1806.godine. U odsudnom trenutku prešao na srpsku stranu i sa družinom ustanicima otvorio Sava kapiju.
Da, jučer je naš predsednik na nekom brdu pored Kumanova hvalio srpske ratnike koji su 1912. konačno razbucali Turke. Nevičan mirotvornim govorima, predsednik se mučio sa tekstom koji nije izraz njegove prkosne i ratoborne duše tako da je ispalo da se sada ratuje argumentima a ne oružjem, a mir se gradi sa neprijateljem za pregovaračkim stolom.
Nešto niže spuštajući se Cetinjskom pređoh na crveno raskrsnicu sa despota Stefana (29. novembra - za neuke). Na zgradi na ćošku obe table. Despot Stefan se izdigao iznad 29. novembra. A vešto u tablu 29. novembra upisano nešto za šta sam pomislio da je objašnjenje zašto se ulica tako zvala. Primaknem se i pročitam: Vučiću pizdo, Voju si izd'o.
Zamislite, najpre pomislim da se radi o Koštunici, a onda se setim haškog blebetala Šešelja. Ko će više popamtiti ko je kada bio s kime. Nema kombinacije koja se nije razrađivala u ovih demokratskih 20 godina.
Na početku Drinčićeve u bivšoj apoteci još stoji cedulja o izdavanju. Nema dogovora sa Kinezima.
U prizemlju u Drinčićevoj 4, preko vikenda radnici skinuli drvenu i stavili PVC stolariju. Zima može da počne.
Sutra bi valjalo poneti rukavice. I šal.
dobrrrro jutro.
Нема коментара:
Постави коментар