Mnogo je razloga zbog kojih možete zakasniti na autobus čak iako ste se na vreme probudili i sve što se kupatila i WC tiče odradili na vreme. Naći čiste čarape, ispeglati košulju... Moj izgovor odnosi se na rukavice i šal koje nisam nosio od marta ili kad je ono prestala ovogodišnja hladnoća. Dovoljno da ne budem na stanici u 7.00 kada se još uvek može pristojno sesti u autobus. Kod "Pekare 33" video sam kako mi poljski autobus briše sa vidika. Naredni je stigao za 5 minuta i nije se moglo ući. No way. Đaci su zaposeli svaki kvadratni ako ne i kubni santimetar. Još sam jedan morao propustiti. Šetkao sam nervozno i primetio da diplomirani fizioterapeut Ljubiša nudi usluge masaže i da su sa njegovog oglasa otkinuti sve resice sa telefonskim brojem.
Već mi se mrska ideja o pešačenju do "Fontane" pretvarala u prihvatljivu alternativu (kod "Fontane" prolazi npr. 77 koja me vodi blizu posla, a mogu se ukrcati i na 75 pa se kasnije prebaciti na 16), kad je naišla Elegantissima, ovog puta besprekorno usklađena u boje od crne do sive. Naravno da je njena pojavnost brzo privukla naredni autobus popunjen taman toliko da smo i ona i ja mogli da uđemo na srednju vrata i ostanemo na prvom stepeniku, a da nas delio samo rukohvatač. Uočio sam sivo-plave oči (nešto me ta kombinacija boja hoće ovih dana), slušalicu u uhu sa majušnom minđušom i mobilni telefon koji mi je nekako odskakao od njene pojave koja bi iziskivala neki savremeniji touch screen model. Beše to neka starija Nokia. Iskreno rečeno, malo mi je i laknulo, jer moj Sony Ericsson model C905 nije najstarija mobilna spravica u upotrebi. Narednih nekoliko stanica, oboje smo uredno izlazili izlazili i ulazili u autobus na svakoj stanici propuštajući neobuzdane horde mladih učenika tako željnih znanja. a onda je ona negde kod Srbijašume uspela da se uvuče u središte autobusa a ja sam i dalje izigravao portira.Dok smo prelazeći preko Save napuštali Centralnu Evropu i hitali ka balkanskom delu Singidunuma, upakovan kao sardina i pritisnut na sama vrata, trpeo sam okretanje jedne pokrupne srednjovečne žene koja je uporno pokušavala da se primakne aparatu za overu karate, pri tome neprestano pričajući na mobilni. Ide u Svetog Save bolnicu kod oca koji je u petak imao moždani udar.
Na Zelenom Vencu odustadoh od vraćanja u 65 i uđoh u 16 sa mestom za sedenje.
Duž Džordža Vašingtona do Bajlonijeve pijace prvi buvljački prodavci tek su rasprostirali nekakve najlone na mokri asfalt.
U "Višnjici" uzeh novo pakovanje čajnih kolutića a ljubazna plavuša koja me obaveštava o svežim artiklima za doručak pokaza mi na tek pristiglu štrudlu sa orasima. U kraju moje majke, Ozalj kod Karlovca, takvu štrudlu zovu Orihnjača.
Neka starija žena ispred mene na kasi kupila deset kesica vinobrana. Zimnica. Hm, još nisam ispekao paprike za zamrzivač. Promaklo mi prošle godine, a izgleda da će i ove.
U lokalu bivše apoteke, odmah do "Višnjice", pojavilo se obaveštenje LOKAL U PRIPREMI. Kladim se na Kineze. Verovatno već od prvog.
U 8.15 pristavljam vodu za čaj. Zakasnio sam na posao.
Dobro jutro.
Нема коментара:
Постави коментар