Sunce danas u Beogradu izašlo u 7 časova i 13 minuta, a zašlo tačno u 16 časova, što znači da je obdanica trajala 8 časova i 47 minuta, a noć 15 časova i 13 minuta. Najkraći dan.
Mi, deca oficira i bivši oficiri, slavimo Dan Armije, nekad Dan JNA.
Ne mogu da ne pomenem i svoje "poznanstvo" sa Kočom. Može biti da sam ga ranije negde pomenuo, pa se izvinjavam onima koji će to čitati po drugi puta. Negde u zimu 1981-2. u "Studentu" je bio objavljen moj članak o Egiptu posle ubistva Sadata pod naslovom SADATOV AUTOPORTRET EGIPTA. "Student" je tada još imao aromu disidentstva i prodavao se kolporterski u centru grada. Čuveni prodavac disidentske štampe oko Terazijske česme i hotela "Balkan" Dragan Blagojević, zamolio me da ga mlo odmenim dok ode da pojede nešto. Neki sitni čovečuljak sa brkovima, u izgužvanom mantilu, se motao oko tezge i uzimao razne novine da pogleda. Meni je ličilo da će nešto da mazne pa sam pazio na njegove kretnje. Pojavi se i Dragan i htede da me upozna sa čovekom. Nahvali me kako pišem za "Student" i pokaza mu moj članak. "Odličan naslov" - prokomentarisa Koča. Ja mu objasnim da sam arabista i da pratim sva ta zbivanja u arapskom svetu. Koča ode sa hrpom kupljene štampe. Dragan mi reče da Koča skoro svaki dan u isto vreme prolazi tuda i da mu je on najbolji kupac. Posle par dana sretoh ga opet na istom mestu. "Dobar vam je članak". Pomenu kako je poznavao i sretao se sa Naserom i Sadatom. Da je Naser nosio veliki teret probuđenog arapskog nacionalizma a da je Sadat dobro odmerio da se mora dogovoriti sa Izraelom koliko god to neodgovaralo Sovjetima. "Glavom je platio svoju hrabrost". Ćaskali smo tako još o "Studentu" i ja sam hteo da ugovorim neki intervju sa njim ali se nikako nisam usudio da to zatražim.
Bez uvodnih izlaganja, referata, pledoajea i smernica, odmah smo prešli na tekuća pitanja. Pospešeno raznovrsnom i obilnom hranom, diskusija je sa hroničnih i akutnih oboljenja, razmene iskustava o lekovima i terapijama prešla na sećanja a potom i na svakodnevne teme a najviše o razvoju prava manjinskih zajednica. Nekako smo se najviše zadržali na LGTP populaciji ili kako li se izražava kraticom svi oni drugi sa različitim seksualnim potrebama i navikama.
Nije zgorega podsetiti se partizanske zakletve:
„Mi, nаrodni pаrtizаni Jugoslаvije, lаtili smo se oružjа zа nemilosrdnu borbu protiv krvoločnih neprijаteljа koji porobiše nаšu zemlju i istrebljuju nаše nаrode. U ime slobode i prаvde nаšeg nаrodа zаklinjemo se dа ćemo disciplinovаno, uporno i neustrаšivo, ne štedeći svoje krvi i živote, voditi borbu do potpunog uništenjа fаšističkog osvаjаčа i svih nаrodnih izdаjnikа“.......
Bozicni poklon : tri price o Koci! Najfascinantniji lik made in Jugoslavija.
A onda je jedan moj drugar sa fakulteta počeo da se bavi Kočom kao piscem i polemičarem, te sam iz razgovora sa njim i čitanjem dosta više saznao o Koči, intelektualcu i revolucionaru koga položaj i bogatstvo nije izbacilo iz ljudskosti.
Ja svakako spadam u Jugoslavene i osećam se znantno osakaćen raspadom zemlje koju smatram svojom domovinom. Ali ne volim da pristanem uz oznaku "jugonostalgičar" jer mi liči na kuknjavu za starim dobrim vremenima. Suviše sam orijentiran na traganje za dobrim koje vode u budućnost da bih se zadovoljio samo sjećanjem na "lijepu prošlost".
Dolaze nove generacije i njima se treba posvetiti. Pomoći im da savladavaju zlo svoje budućnosti.
Sjecam se kako sam naslonjena na zidic gledala tenisko igraliste hotela Excelsior i koristila sansu da vidim legendu u shortsu kako odbija lopticu. Koca Popovic, heroj sa Sutjeske, tu igra tenis!
Odakle mi dolazi to divljenje, pitam se - ne toliko od skolskih prica o Sutjesci koliko od tona kojim bi Vera Feodorova, izdanak ruske emigracije, pricajuci anegdote iz partizana izgovorila ime Kooca. Sveti Petar. I Djido : kad je rekla kako je presla ulicu da ga pozdravi kad ga vise niko nije poznavao. No Djido je izgovarala njezno. Djido koji je nosio opanke na poklon Staljinu, to sam najbolje zapamtila iz cijele njegove knjige :))
I eto sad prevrcem po googlu te stare price a trebalo bi da spavam!
Hvala na poklonu;
Cornelia
Draga Kornelija, razumijem što ja nisam mogao da spavam. Em sam popio, em sm kasno jeo (mali dokaz u fotografiji. Poslao sam i neke druge ali vaš provajder nije mogao da ih proguta toliko), em sam još morao nešto i napisati o tome.
Meni je Koča postao omiljeni revolucionar od opisanog slučajnog susreta. Kako je počelo sve da puca po šavovima (ustaše, četnici, nacionalizmi, raspad ...) onda sam se vratio na literaturi o NOB. Osim toga, otac moje bivše supruge bio je na Golom otoku i od njega sam čuo dodatne priče o poslijeratnom razvoju idealizma i kulta ličnosti.
Halo Vuki,
Ukoliko te zanima, u onim knjigama sto su sa Krka prenesene u Mostanicu (vjerojatno su jos tamo u kutiji) ima i kniga "Razgovori s Kocom", kao i jos neke biografije licnosti sa tvog popisa (mislim da je i Sadat medju njima)
Pozdrav / Zoran
Ukoliko te zanima, u onim knjigama sto su sa Krka prenesene u Mostanicu (vjerojatno su jos tamo u kutiji) ima i kniga "Razgovori s Kocom", kao i jos neke biografije licnosti sa tvog popisa (mislim da je i Sadat medju njima)
Pozdrav / Zoran
Нема коментара:
Постави коментар