SUBOTA, 23. novembar 2013. - 39 - Šaranje svetla po plafonu

Prvi potpredsednik vlade i drugi predsednik vlade utrkuju se otvarajući pogone stranih investitora.
Vučić: Jedan naš čovek sa biznisom u Rusiji otvorio pogon za proizvodnju peleta.
Dačić: Neki Talijan dojurio za Fiatom da pravi neke komponente.

Prvi potpredsednik juri lopove i zatvara razne partijske kadrove (pređašnjih stranaka na vlasti) koji su kraduckali koristeći pozicije u javnim i državnim preduzećima.
Drugi predsednik vlade (aktivni igrač prethodne vlasti) oprezno prati koga će od svojih da se odrekne da bi o(p)stao.  

Ljudi iz ozračja prvog potpredsednika koji se nisu (dovoljno) omastili još pažljivije prate da se ne zamere svom gazdi a da ih ne zaobiđe neki komad vlasti:

Jedan je pre koji mesec izabrao da bude predsednik Vaterpolo saveza a pre neki dan je dao ostavku iz moralnih razloga jer je prvi potpredsednik (slučajno i predsednik njegove partije) izjavio kako prvaci stranaka ne bi trebalo da budu u vrhovima sporstkih saveza, društava i klubova.  

Kadrovi koji su sa Dačićem delili vlast (bivšu i sadašnju) lagano se sklanjaju da ih metla prvog potpredsednika ne bi očistila i prebacuju se u nevidljivi ešalon vlasti da bi u prvi plan uskočili rezervisti.

Što li se ja toliko bavim time? Vama je sve to odavno jasno. Kao i meni. Da se možda ne nadam kosmičkoj pravednoj ruci koja će sve počistiti? 

Ne postoji pravda i ne postoji moral.

Postoji interes koji će definisati šta je pravedno i propisati moralna načela.


= 0 =

Oseća se skori dolazak snega. Danas je nekako otoplilo i vuče se vlaga u pogledima ljudi.

Tokom popodnevne šetnje zapazim na klupi našeg lokalnog beskućnika. U crnoj perjanoj jakni, otrcanim farmerkama i izlizanim dubokim cipelama. Visok je i mršav. Neobrijan. Sede mu prošarale bradu. Pored njega plastična kesa u kojoj vidim nekoliko jabuka. Ljudi iz prodavnica mu daju ponešto što će sutra biti trulo i neće moći da se proda. Iz pekare dobije neprodato pecivo ili hleb. 

Kad mu se primakneš na metar-dva oseti se kiseo i oštar miris zapuštenosti i nečistoće. 

Ne izbegava ljude ali nisam čuo da bilo sa kime razgovara. 

Ne znam koja mu je i kakva sudbina. 

Kako je do svega ovoga došlo.

Jednom je možda imao porodicu, posao, stan.

Danju ga viđam kako potpuno laganim hodom poput duha prolazi između zgrada.    

Svi a mi viđamo kao deo mizanscena. Sažaljevamo ga da bi se mi bolje osećali.

Oseća se skori dolazak snega.

Melankolija se gura sa reumom u kostima. 

Ponoć. Ugašen televizor, otškrinut prozor. Gasim svetla i uživam u igri uličnog osvetljenja po stropu. 

Čujem uporno kucanje zidnog časovnika, komšinicu kako pere suđe. 

Poneki automobil prođe, izgleda da je napolju vlažno jer se čuje specifičan zvuk koje gume prave po vlažnom asfaltu.

Jezikom prelazim preko rupe u gornjem redu prednjih zuba. Fali jedinica i nikako da se naviknem. 

Konjskim balzamom masiram kukove i lumbalni deo kičme.

Sutra će Sunce izaći 6.46

Ta izvesnost pravi taj dan tako važnim i jedinstvenim.