ČETVRTAK, 28. novembar 2013. - 44 -

Stoji neki momak pored nekog grmlja, bočno od benzinske pumpe koju svi zovemo "Dejtonka" i, leđima okrenut, piša. Raskrečio noge, utegao leđa isturivši zadnjicu prema napred. Autobus je krenuo kad se na semaforu upalilo zeleno kad sam ga ugledao. Tad je već uveliko bio u užitku olakšanja. I to je trajalo i trajalo. Neki školarci su počeli da se kikoću i svi sa te strane autobusa su gledali kako se ispred njega raspada oblačić isparenja.

U Argentini su otkopali javni toalet. Najstariji na svetu. 240 miliona godina. Mislite da tu nešto nije u redu. Sve je u potpunom redu. Radi se o fosilnim ostacima balege. Neki su bili veličine od 40 cm i po nekoliko kilograma teški. Oblici: od izduženih poput kobasice do okruglih kao kugle. Boja: od beličasto sive do smeđ-ljubičaste. 

Zašto vas zamaram tuđim govnima. E pa naučnici su na osnovu oblika, sastava, boje i koječega još, kao i fosiliziranih kostiju  otkrili da se radi o dinodontosaurusu koji bi se mogao porediti sa današnjim nosorozima. 

Utvrđeno je da su dinodontosaurusu odredili to parče zemlje za klozet jer je pronađena veeeeeelika količina prilično uredno raspoređene balege. Na jednom mestu je bilo po 90 komada balege pristojne veličine po metru kvadratnom. Nije nepoznato da neke životinje koje žive u stadima ili velikim grupama imaju običaj da ne seru gde im padne na pamet. Po nekoj svojoj logici odaberu mesto za pražnjenje i lepo, kako pristojnost nalaže, na to mesto dolaze da obave veliku nuždu.

Ovaj momak kod Dejtonke nije došao do nivoa društvene svesti dinodontosaurusa. Mada verujem da bi trebalo praviti razliku između male i velike nužde.  

Inače taj lokalitet u Argentini nalazi se u provinciji La Rioja. Beše li to naziv za neko čuveno vino.

Josip i Helena su organizovali radionicu na temu "EU fondovi iza LPG, CNG i LNG". Pristojnost je naložila da prisustvujem, sretoh i neke poznate ljude, a i Josip je to baš dobro pripremio. Metodološki jasno, u eksplikaciji zaneseno, otvoreno ka sugestijama, pitanjima i primedbama. Davno nisam bio u hotelu "Park". Deluje pristojno, kao da ih je neko doveo u red. Obzirom da je ovo bila moja prva javna prezentacija krezubosti gledao sam da se ne ističem. Barem u početku. Posle se nadenu priča pa i zaboravih na svoj hendikep. A ljudi pristojni pa se prave da ne primećuju.

 Kad sam pred ponoć došao kući najpre sam pojurio na internet da vidim kada će se pojaviti kometa Ison  koja je odlučila da se iz Orfovog pojasa zaleti ka Suncu i zaigra oko njega. Prognoza je da će od par kilometara leda i kamenja (u prečniku) bar nešto preživeti vrelinu susreta sa Suncem pa ćemo ugledati pred jutro jaku svetlosnu pojavu na jugoistočnom obzoru. Neki kažu možda i veličine pola Meseca u odblesku. Sa divnim repom. Namislio sam da poranim ujutro i pre svitanja se popnem na Brdo i uživam u prizoru. 

Izgleda ništa od toga. Svi se astronomi, i amater i profesionalci, ustremiše svojim teleskopima da nađu Isona. A od njega ni traga ni glasa. (Ovo "glasa" se doduše nije ni moglo očekivati sem kada bi se baš ustremio na samu Zemlju). Ison se rastopio i ispario.

Jednom davno čitao sam neku knjigu sa najlepšom ljubavnom poezijom i u njoj pesmu jednog japanskog pesnika. U njoj je pesnik na divno slikovit i upečatljiv način opisao za čitav život prožimajući susret i razmenu pogleda sa dragom, poredeći taj susret očiju sa prolaskom komete koja se na nebu pojavi jednom u našem životnom veku. Pokušavao sam na razne načine da nađem kasnije tu pesmu ali nisam uspeo.  

Kad se već ražalostih zbog komete koja doći neće, možda je prigodna pesma baš ova

Pesma za nas dvoje

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati.
Vrbama vetar čupa kosu.

Kud ću?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krčmu svratio, gorak.
A ona,
ne znajući - prošla.

Ne znam.
Ceo smo svet obišli
u žudnji ludoj,
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora biti da je tako.

M.Antić

Eh. 

Branko,

danas si bio lucidan, nešto sam naučila o životinjima ili o ljudima nepristojnim, romantičan (Antić je divan), još uvek krezav, društvo sa radionice: još uvek ima ideala. Branko hvala ti!

Moje drugarice (bile smo neko veče u pozorištu: nas 6 i gledale smo “Suze su OK”; Tanja Bošković je neverovatna u toj predstavi) ujutru prvo čitaju tvoja (o)zapažanja i opominju me kad im ne pošaljem jedan-dva dana (ove nedelje sam jurcala po sastancima, tako da sam kasnila od prošlog četvrtka do juče; bila sam ukorena!!!).

poz, zdenka

Vuki, lijepa pjesma, nadahnes me...
A i da malo pomislimo poetski..:)
pusa   Jeja