Zorom sam krenuo ka Zapadu (kao dobar Evropejac) i gledao kako bela kugla punog Meseca zalazi za Bežanijsku kosu. Kojih 10-15 minuta kasnija sa Kose sam gledao kako je Sunce zacrvenilo Istok pre nego se pojavilo kao plamteća pomorandža. Kada je cela Lopta izronila, prešla je u boju bleštavog limuna, a završila kao usijana bela svetlost u koju se ne može gledati nezaštićenim očima.
Danas je Tomindan. Radi se o Tomi Apostolu, također zvanom Juda Toma, Neverni Toma ili Didim. Možda je najpoznatiji po neveri u Isusovo uskrsnuće nakon što je čuo za nj, no ubrzo nakon što je vidio Isusa (a kažu i pipnuo njegove rane) rekao je "Gospodin moj i Bog moj!"
Kad se Šešelj vrati ih haških kazamata (kad i ako), šta će učiniti Neverni Toma naš predsednik? Hoće li Preobraženi Toma dočekati na aerodromu karikaturalnog desničara i nacionalistu?
Ponegde na fasadama, uličnim svetiljkama i gradilišnim ogradama srpski radikali izlepiše skromne plakate: ŠEŠELJ DOLAZI. Plaši li se naš Evropejac Toma svog gazde iz 90-tih i posle?
Dvehiljadite je Đinđić okončao Miloševićevu eru. U kojoj je Dačić bio gazdin ministrant, a Toma i Vučić, ispod Šešeljovih skuta, kao ona vrsta opozicije koja glasno govori ono što Sloba ne kaže a javno sprovodi. Đinđića nema, demokrate su dokazali da ne umeju da urade ništa, a Slobini ministranti i nosioci tamjana sada su na vlasti preobraćeni u Najevropljane.
Danas je Tomindan. Radi se o Tomi Apostolu, također zvanom Juda Toma, Neverni Toma ili Didim. Možda je najpoznatiji po neveri u Isusovo uskrsnuće nakon što je čuo za nj, no ubrzo nakon što je vidio Isusa (a kažu i pipnuo njegove rane) rekao je "Gospodin moj i Bog moj!"
Kad se Šešelj vrati ih haških kazamata (kad i ako), šta će učiniti Neverni Toma naš predsednik? Hoće li Preobraženi Toma dočekati na aerodromu karikaturalnog desničara i nacionalistu?
Ponegde na fasadama, uličnim svetiljkama i gradilišnim ogradama srpski radikali izlepiše skromne plakate: ŠEŠELJ DOLAZI. Plaši li se naš Evropejac Toma svog gazde iz 90-tih i posle?
Dvehiljadite je Đinđić okončao Miloševićevu eru. U kojoj je Dačić bio gazdin ministrant, a Toma i Vučić, ispod Šešeljovih skuta, kao ona vrsta opozicije koja glasno govori ono što Sloba ne kaže a javno sprovodi. Đinđića nema, demokrate su dokazali da ne umeju da urade ništa, a Slobini ministranti i nosioci tamjana sada su na vlasti preobraćeni u Najevropljane.
Barem 5-6 mlaznjaka, u radosnoj igri, iz različitih pravaca, zasecaju plavo nebo ostavljajući bele, izdužene brazde.
Široki Milutina Milankovića bulevar pravi paralelu pruzi i pruža se ka Savi. Između pruge i bulevara, četvrtaste poslovne zgrade. Danas nigde ne žurim, pa sam se zaputio putem do same pruge, iza leđa poslovnih zgrada. Interesantno je katkad gledati šta se dešava sa dvorišne strane svih tih novih zgrada, sjajnih fasada nakićenim kojekakvim brendiranim imenima. Iza su ograđeni parkinzi, zaostali građevinski kontejneri i poneka građevinska mašina. Kod jednog objekta, radnici slažu palete i odvoze ih viljuškarom u nekakav magacin. U jednom ograđenom prostoru poređane su građevinske mašine Atlas Copco. Asfaltni put pomalo zapušten, poneke ograde osvaja bršljan. Nasip duž pruge, u živici sa drvoredom. isparava jutarnja izmaglica dok se sunčevo belilo proliva duž pruge. Prepao sam jednog fazana koji se klikčući izgubio u gustišu pored pruge.
Vraćam se na Milutinac i prolazim kroz zbir objekata i radnji koji su činili ono što smo nekad zvali centar Mesne zajednice. U malom parkiću, jedna plavuša razgibava noge na ljuljašci kakvu prvi put vidim i izgleda mi neobično. Njena pudla valja se po opalom lišću.
Na početku Narodnih heroja taksisti se poređali iza samog stajališta 65-ice. Svi čitaju novine u kolima. Neki rešavaju ukrštene reči a samo prvi u redu šara očima po potencijalnim mušterijama.
Svraćam do samonikle pijace do Maxija pored autoputa u Narodnih heroja. Nije nikada planirana da se nalazi na tom mestu, ali se održala kao tvrdoglava samonikla biljka koja je iz nekog razloga zaključila da joj je najbolje da baš tu raste. Pregledavam tezge.
Paradajz bez žila - piše na jednom mestu.
Neki čiča izneo jaja na stepenice ispred samoposluge. Jede sardine iz konzerve.
Blizu njega neki ribar izneo sveže štuke i smuđeve. Štuka 300, smuđ kilaš 700, odgovara na moj upit. "Nisam ih uhvatio mrežom" - kaže mi u poverenju a ja bi valjda trebalo da znam zašto je to važno.
U Boškovoj pekari uzimam sarajevski sa mesom (110 dinara), kod "Simketa", ispod mog stana, Dukatov jogurt od 1,5 litar, sa 3,2% masnoće.
Vaš umašćeni
Lep ti je dnevnik, stari druže! Nemoj prekidati da ga stvaraš.
BTW, mogao bi otići na sajt koji pomaže da se reše mnoge pravopisne, a i neke leksičke i stilske dileme, tu imaš poprilično falinki koje umanjuju tvoje inače dobro “pismo”.
Evo ti linka, www.srpskijezik.com, izvrsno je, oprobano, a bogme i jeftino... Ima svakoječega, videćeš. Autor i vlasnik moj stari drugar, Milorad Simić, pozovi se slobodno, ako treba.
Pozdrav,
Srpko
Hvala na komplimentu!
Pišem po impresijama a ponekad sam previše len da tekst uredim. Posle slanja pregledam (ne uvek) i otkrijem kojekakve gramatičke i stilske gluposti. Nastojaću da se popravim.
Нема коментара:
Постави коментар