недеља, 1. јун 2014.

PETAK, 18. oktobar 2013. - 4 - Železnička stanica "Tošin bunar"

Kasno zaspao, kasno se probudio. Morao sam 65-icom par stanica da bih stigao na izalazak Sunca kojeg su astronomi zakazali danas za 6.47. Boga mu poljubim, čini mi se da su ovih dana bili druge, kasnije, minute u pitanju. Ili se više ne može verovati kojekakvim meteorološkim sajtovima ili sam krenuo ka prošlosti.

Mehanički glas Bus plusa uneo je dodatnu konfuziju u moj  nesređen mozak. Lepo žena kaže:
SLEDEĆE STAJALIŠTE ŽELEZNIČKA STANICA "TOŠIN BUNAR".
Zašto sam ja tu stanicu pretvorio u stajalište u ranijim iskazima?

Kako bilo da bilo, stigao sam  na vreme. Crvenilo istoka proguralo se između sve ređih oblaka, a u jednom magičnom trenu jarke zrake sakrivene lopte obasjavale su u sjajnim trakama oblake odozdo. Kao na dečjim crtežima.

Oblaci su se pravili da ih  ne interesuje ništa sem lenjog valjanja ka jugu.
Horizontalna i vertikalna konstelacija prepoznatljivih objekata na tlu. Svetleći znak Reiffeisen banke (prokleti kredit ne ostavlja mi mira!), twin dimnjaci toplane i toranj na Avali. Izgledaju kao zvezde na nebu u istoj horizontalnoj ravni a između njih zna da bude na hiljade svetlosnih godina rastojanja.
Pored para dominantnih dimnjaka iz koji purnja beli dim nošen na severoistok, šćućurila se neka  niža trojka dimnjaka kojima ne znam da odredim svrhu.
Levu kulu Genexovih divova zovem Zdenkina kula po mojoj teniskoj drugarici koja živi u oblacima a u zemaljskom životu služi medicini. Elem na elektronskom displeju koji Zdenkinu kulu povezuje sa purpurnom Komercijalnom bankom urezala se jučerašnja temperatura od 11 stepeni celzijusa. Valjalo bi jednim odmerenim udarcem ćušnuti termometar da se pomeri.  

Spuštam se drugom stranom stepenica do stajališta (pravac Batajnica). stepenice se ponegde nakrenule na stranu, od sleganja i podlokavanja. Živica, kupine i šipurak osvajaju neobrađen deo padine. 
Pored mene strčala se neka žena u čizmicama sa potpeticama da stigne Beovoz za Batajnicu. Prepao sam se da će se smandrljati niz stepenice. Nije, a bogme i stiže na voz iako joj nisam davao veće šanse. Ne valja sve meriti po sopstvenoj okretnosti.
Pored ciganske favele, do same pruge,  reklama nudi Sony LED televizor 50W656 za 114.999 dinara.  Suprotnost deluje veoma upadljivo, ali ne treba donositi prerane zaključke:
Na ciganskim straćarama uzdižu se satelitski tanjiri. Vidim i električne kablove ali ne vidim odakle kradu struju. 
Probam kod Miše neke nove breskve. Neka nova sorta kasnih, vinogradskih breskvi. Lep ukus i mesnat plod. 90 dinara kilo.
Jedan otac nosi sina u vrtić.
Mama nije mogla da ide. Znaš, ona mora da pazi na malog Stefija. On je još tako mali da ne može u vrtić. Samo ovako veliki kao ti mogu u vrtić.
A njemu se spava i rado bi da bude onaj mali koji ne ide u vrtić. Ali ne kaže ništa ocu da bi zaslužio čast da bude veći i stariji od svog bebastog brata.  

Dragi Branko,
zbog ovoga si mi uljepšao noć. I dirnuo u srce...
"
Jedan otac nosi sina u vrtić.
Mama nije mogla da ide. Znaš, ona mora da pazi na malog Stefija. On je još tako mali da ne može u vrtić. Samo ovako veliki kao ti mogu u vrtić.
A njemu se spava i rado bi da bude onaj mali koji ne ide u vrtić. Ali ne kaže ništa ocu da bi zaslužio čast da bude veći i stariji od svog bebastog brata.  "
To je život. Mama doma, Stefi doma, ali mali mora u vrtić... U osvit dana. Bez obzira što mu je mama kući. Vrtić je vrtić. Život je život. A dječji posao - vrtić - je dječji posao - vrtić.
Nema tu milosti. Mada ponekad takve stvari ne razumijem. Ali, i to je život. Valjda tako mora biti.
Lp
Josip

Нема коментара:

Постави коментар