CECA
?
Branislava
greška
Možda podsvesna. Ceca!
Branislava
Nije. Nameravam da pišem o Cecinom novogodišnjem pevanju u Beogradu. Slučajno sam pritisnuo SEND.
Znala sam tačno o čemu ćeđ pisati
Branislava
Hm. Postao sam predvidljiv. Ili me čitaš unapred. Hm?
Peva za Novu godinu na centralnom trgu u Beogradu. Tačno u ponoć. Nije se mogla naći bolja simbolika za godinu koju ispraćamo i onu u koju ulazimo.
Cvetak - zanovetak glavni je narodnjački trendseter zadnjih 20 godina. Ko se više i seća kako se prezivala dok se nije udala za baby face kriminalca, ubicu, vođu navijača, ratnika i ratnog profitera Ražnatovića poznatog kao Arkan.
Arkan ju je držao kao trofejnu ribu, kupio najbolje skladatelje i tekstopisce i serijski proizvodio hitove.
On je ubijen u Interkontinentalu kad je nekome zasmetao ili ostao dužan. Udovica je nastavila da radi i još više osvetlila svoju auru.
Nova vlast u Beogradu otkriva koliko je prethodna (Đilasova, demokratska) vlast razbacivala gradske budžetske pare na sve i svašta pa su ove godine odlučili da smanje trošak dočeka Nove godine na otvorenom. Sve pozvane zvezde su sa oduševljenjem prihvatile da pevaju za dž na beogradskim trgovima.
Opozicija je odmah dreknula kako se radi o sramoti što će jedna žena nesumnjive povezanosti sa ratnim i poratnim profiterstvom, ubistvima, osvetama, pranjima para, prodajama igrača, švercom droge, iznošenjem para iz zemlje, dakle da će ta žena brojati zadnjih 10 sekundi ove godine i uvesti nas u novo doba.
Ajmo sada ovako.
Već duže vreme, Beograd važi za grad dobre noćne zabave a za doček na beogradskim trgovima dolaze deseci tisuća poklonika klope, piće i mladih i lepih devojaka iz Bosne, Hrvatske, Slovenije i ostalih krajeva razjebane zemlje. Njeno ime privući će još desetak hiljada sličnih jer ona je nesumnjiva ZV(IJ)EZDA. Jebeš ratove i ko je koga klao i zašto. Ceca se sluša svuda.
On je postala simbol ovoj iščašenoj generaciji koja jedva da je bila rođena kad su ratovi vođeni. Ona miriše na progonjenu zver, o njoj sve vlasti pričaju loše, bila je u zatvoru, silne je pare pokupila i pokrala. Ona je simbol svim onim jadnicima bez nade u budućnost, onima koji će skupiti evre da bi se oblokali u Beogradu i strašno proveli. Oni su izgubljen evropeiziran lumpenproletarijat u čijim venama teče balkanska krv strasti. Strasti koja ide od bratoubilačkog "junaštva" do pijanih grljenja po beogradskim kafanama.
Nova vlast se ponaša racionalno. Zašto da Ceca peva ne znam gde za veliku lovu u svoj džep, kad bi mogla, bez posebnog nagovora (?), doneti lovu ugostiteljima, hotelima, prodavcima pića i uličnog roštilja.
Mi koji ne volimo nju jer je revers njene medalje uprljan krvlju (kao i ogrlica koju je neka žena na televiziji prepoznala kao ogrlicu njene ubijene ćerke), dakle mi nismo nikako deo te rulje koja će se bogovski provesti. Mi ćemo za našom domaćom trpezom da se zgražamo.
Neki će političari pokušati da izvuku neki profit za sebe. Bez obzira da li su na vlasti, ili su bili ili će biti. Svi su bili na njenim koncertima u nekom vremenu, ili su sedeli sa njom za stolom u kakvom zatvorenom klubu.
Za razliku od njih ona zna zašto prodaje svoju stalno obnavljanu mladost sa sve silikonima i plastičnim operacijama. Ona će prodavati iluziju uspešne mladosti dok god to plastični hirurzi mogu održavati. Političari pak pokušavaju da kupe svoju sadašnjost i budućnost. I ona i oni za naše pare.
U restoranu MLINAREV SAN, u Leštanima, Smederevski put 17 (voze svi autobusi GSB iz Ustaničke), sebi i svojima dugujemo najbolji NAJ-DOČEK u svečanoj i etno-sali pod sloganom VESELJA DO NEBA - TO NAM TREBA. S razlogom drugačiji. Pevaju Rašo-Preldžija, Miloš iz grupe "Drvar", Violina na uvce, Dvaljuta orkestra, dve pevačice, dva pevača, grupe: Krajišnici i FM-stereo. Do prve zore. Neograničen švedsko-srpski sto. Lak način brze rezervacije. Snižena hit cena - 25 E. Popust ako dođete i na Srpsku Novu.
U 17 sati držim se svog uobičajenog šetačkog kruga. Autoput zagušen. Od nadvožnjaka kod Zapadne kapije ka Beogradu tri kolone puze. U suprotnom pravcu isto tri kolone nekako iapk idu. Rekao bih da Beograd sledeće nedelje neće mnogo raditi.
Po prodavnicama blješti i slašti. Uzeo sam neku slaninu, švarglu, pavlaku i ne znam šta još.
Žena na kasi ispred mene ispisuje čekove i pita kasirku koji datum da stavi.
Hoćete najkasniji?
Hoću.
27. mart.
Ako me historijsko sećanje ne vara tada se narod (potaknut ovimn ili onim snagama) pobunio protiv potpisivanja Trojnog pakta.
Hitler je odlučio da 6. aprila okonča lakrdiju sa dvoličnim političarima pa nas je bombardovao.
Sadašnja Europa najpre nas je bombardovala da bismo izašli na ulice i jedan ofucali režim zamenili demokratski izabranim člankonošcima.
Ej ljudi, pišem gnevnije nego što zaista jesam.
Ta Ceca to jesmo mi. Mi smo ti trgovi, ti splavovi, ti trubači, ta kuvana rakija. Ta pijana omladina su naša deca.
Mi smo također i oni koji će slušati prenos Bečkog novogodišnjeg koncerta i gledati skijaše skakače 4 skakaonice (Insbruk, Garmiš partenkirhen, Bišofshofen i kako beše ona četvrta). Mi ćemo razvlačiti pečenje, ruske salate i kiseo kupus do pravoslavnog Božića pa i Srpske nove godine. Mi ćemo gledati da pospajamo sve praznike, svih vera i slava koje se tu negde između nameštaju. Mi ćemo gledati kako da se dovučemo do sledeće plate ili penzije.
Mi ćemo se zabrinuti za sve ono što čeka nas i našu decu iduće godine.
Mi ćemo se potruditi da nam i onima oko nas bude bolje.
Mi nemamo nikog drugog osim nas.
Malo li je.
Čemu gnev?
I couldn't agree with you more.
Tokom duge historije "polemiziranja" sa prijateljima obično bih bio onaj koji se suprotstavlja. Godine prolaze i to radim sve manje. Tolerancija i iskustvo tupe oštricu. Ali kada se nađem sa druge strane nekoga koga ne poznajem (ili barem ne tako dobro) onda sebi dopuštam da se ne složim. (Bez obzira da li se zaista slažem, he, he.)
Dakle, sa vama se slažem u potpunosti. Što bi rekli, potpisujem vaše reči.
Ne mislim ja ništa posebno loše o svim tim ljudima koji slušaju Cecu. Ne vole onu nju, nego vole svoje kolektivno raspoloženje opuštanja od stega svakodnevice pune briga.
A tu vrstu pesama prave vrhunski majstori. Znaju kako treba podići bazičnim osećajima. Tako rade i pisci ljubavnih romana, scenaristi sladunjavih sapunica pa i ozbiljnih filmova. Na tome radi i gomila psihologa i dizajnera koji treba da uvere kupce da je baš taj proizvod onaj koga treba staviti u potrošaču korpu.
Ali ne mogu zaboraviti bojazan od jednoumlja u koje se mogu dovesti zabludele ovčice. U Nemačkoj 20-tih godina prošlog veka Hitler je regrutovao klince u Hitlerjugend jer im je davao uniforme (tu se obogatio Hugo Boss), vodio ih na izlete u prirodu i davao sendviče. Nisu bili goli, bosi i gladni. a industrijalci su davali pare Hitleru da sve to plati jer su se plašili crvenila iz Rusije i solidno organizovane nemačke socijaldemokratske partije. A onda je došao momenat kada se levica nije znala suprotstaviti bukvalnoj, sirovoj sili i nasilju. Pristojni ljudi se obično povuku kada vide na ulici batinaše. Pristojna Nemačka se povukla u kuće očekujući da će sve proći. Itd, itd.
Skinhedsi i neonacisti se danas pojavljuju i u zemljama koje nisu imali nacističku prošlost, npr. Rusija.I ove naše zemlje su u zadnjih 20 godina videli kojekakve ustaše, četnike i mudžahidine.
No, ipak računamo da su naše zemlje izgradile mehanizme odbrane od ekstremizma bilo koje vrste.
Što se plesa tiče, bez mene. Ne što ne volim, nego sam fizički unekoliko hendikepiran. Patim od išialgija (pre skoro 40 godina sam operisao diskusherniju), lomio sam desnu nogu u skočnom zglobu koji pravilno zarastao pa nisam osobito okretan na toj nozi. Par puta sam operisao koleno leve noge zbog loma potkolenice u Zagrebu negde ovih dana u decembru godine 1976. ako se ne varam. Do 50.te nisam imao nekih većih fizičkih problema zbog svih tih nestašluka iz mladosti, ali sada me već stižu razne nevolje.
Znajući Jeju (gde li je ona sad?) i njenu strast, koju vi izgleda delite, vidim da ćete se vi predati strasti mrdanja tela u zanosnom ritmu. Neka vam cela godina protekne u tome. Mi, sa strane, ćemo malo zapevati uz dobru hranu i vino.
Sa vašom rođakom Kornelijom uđoh u iznimnu korespodenciju, uz izgleda obostrano zadovoljstvo. Eto,kakvo nenadano uživanje krajem jedne neobične godine.
A šta tek donosi 2014.
Eto kako lijepo izgledaju zadovoljne žene. Radost susreta. (Sad se sjetih da nikako da se slikam sa Jejom na nekom od naših susreta.)
Moja se uža rodbina skoncentrirala u i oko Karlovca. Jednu sestru (od tetke sa očeve strane) imam u Srbiji (selo Zablaće kod Šapca). Familija jednog ujaka živi u Sloveniji, sinovi od tetke (sa majčine strane) su u Parizu ili oko Pariza /davno već nemam kontakta sa njima - bez nekog posebnog razloga, bili su mali kad su kao ekonomska emigracija otišli trbuhom za kruhom/.
Ima ih i sa majčine i očeve strane u Americi. Neke sam i pronašao pa smo u kontaktu.
Što se hrane tiče - ne držim se datih obećanja. Kajaću se naknadno.
U svakom slučaju, ne klonite se uživanja i uđite u Novu godinu uz kakav DRMEŽ! i bukvalno i figurativno.
?
Branislava
greška
Možda podsvesna. Ceca!
Branislava
Nije. Nameravam da pišem o Cecinom novogodišnjem pevanju u Beogradu. Slučajno sam pritisnuo SEND.
Znala sam tačno o čemu ćeđ pisati
Branislava
Hm. Postao sam predvidljiv. Ili me čitaš unapred. Hm?
Dakle, ono što sam greškom najavio.
CECA. Hoću.
Čemu gnev?
Dragi Branko,
da li da u ovim svojim višim godinama povjerujemo da je moguće bolje na široj razini? Bio bi to trijumf nade nad iskustvom?
Shvaćam ljude koji sve učine da se u svom mikro svijetu razvesele i tako prežive. Na široj razini ionako ne mogu djelovati niti utjecati. Nismo svi spremni zagnjuriti se u učene knjige, cijenjene slike , putovanja, niti za to imamo sredstava. Tu smo na ovim prostorima, moramo preživjeti i pokušati , ako to uopće uspijevamo, uljepšati koji dan ove naše obične svakodnevnice.
Slažem se s Vama za Cecu. Nije red da ona uvodi ljude u godinu koja slijedi. Poštovanje prema onima koju su bili žrtve. Moramo ipak priznati da ima otmjenih pljuvača koji se ponašaju i gore.
Vjerujem da većina onih koji to slušaju na trgovima zapravo niti ne vide nju i njene odlike o kojima pišete. Vjerujem da je publika ipak u stanju izdvojiti fragment nje koliko je potrebno da se razvesele u toj noći. Vjerujem da ih vlastiti urlici i divljanje uz pjesme koje pjeva neće pretvoriti u ubice, lopuže i one koji bi «hleba bez motike».
Vjerujem da u novogodišnjoj noći i vjerskim noćima prije i poslije, vide one drage oko sebe, čuju sladunjavi tekstić njene pjesmice i osjete se nekako nježno, dobro, ali prema onima uz njih. Poneki vidi i misli o silikonskim korekcijama na njenom tijelu. O tome i ja razmislim kada vidim svoje bore, «šlaufove» oko pasa, i sve ono ostalo što ti godine podare.
Moj je otac volio slušati Beniamina Giglia, jer je prekrasno pjevao. Vele da je pjevao Mussoliniu. Vi ste nam prikazali Nietzchea drugačije. Desilo se i to da je Nives Celsius dobila književnu nagradu «Kiklop» za hit godine.
Možda kod mene , u ovim divnim danima, ipak trijumfira nada nad iskustvom? Ili je to staračka senilnost koja zaboravlja iskustvo, ili sam se prepustila ? Što god bilo! Neka nade!
Želim Vam zdravlje u Novoj! Uvijek to svima poželim prvo, nemam hrabrosti za neku ekstravagantniju želju. Zatim Vam želim mir, nadu onih naivnih, manje brinite. Osluškujte i nadalje one na pijaci i u noći ispred"Simketa"!. Plešite! Ja to obožavam.
Možda sam Vam već i čestitala , pa zaboravila da sam to uradila. Neka! Želje za bolje su uvijek dobrodošle.
Vaša
Silvana
Draga Silvana,
Englezi upotrebljavaju jednu rečeničku frazu koja mi lepše zvuči na engleskom nego kad bih je preveo:
Ovo je PRAVA kolumna. Vuki, raspisao si se i poceo pisati opusteno.
Samo naprijed. Ove zapise vidim kao osnovi za neki dobar ispovjedni roman kojem, evo, imas napisanu svu scenografiju, a samo ti fale likovi i radnja.
Pozdravusha,
D.
Dragi Branko
i Korneliju sam uveselila "umrežavanjem" i mogućnošću da se s Vama dopisuje.
Ja ju zovem "moja velika seka" jer to doista je. Misli, crta, fotografira ,piše, što god hoćeš, duhovita je.
Da bi znali s kime komunicirate ( a opet i da ne znate, tako je mističnije ) šaljem Vam jednu stariju fotku nas triju sestrična /po očevoj strani/ .Kornelija je crvenkosa, ja sam u sredini, danas istini za volju starija i s kraćom kosom, a treća je naša AnaMarija Smodlaka, inače Subotić, koja je završila u Beogradu likovnu akademiju ili povijest umjetnosti. Najstarija je. Kore je u Parizu, Anamarija u Trstu, a ja u domaji.
Pozdrav i uživajte. Ne jesti previše!
Silvana
Dobar dan Silvana!
Ha! Jutro u "borbi" sa Smodlakama. Kornelija ustaje ili liježe kad policajci u Srbiji provaljuju u stanove narko dilera. Ne mislim da ima veze ali je simptomatično (he, he).
Нема коментара:
Постави коментар