PONEDELJAK, 14. oktobar 2013. - 1 - Jutarnji pogled na Novi Beograd

Dobro veče.

U 6.30 sam se penjao stepenicama sa železničke stanice Tošin bunar ka zaravnjenom i uređenom platou Bežanijske kose. 

Zarad otvorenog pogleda na Novi Beograd u prvom planu i grad preko Save. Astronomi kažu da je Sunce trebalo da se pojavi u 6.47. 

Niska, siva oblačna masa pritisnula je grad pa se moje otkrivanje izlaska Sunca svelo na razdanjenu panoramu grada u buđenju. 

Duž prostranih bulevara u prvom planu (jedan se proteže od Bežanije ka Zemunu, a drugi, novi sa imenom Milutina Milankovića, smešten između autoputa i pruge, seče Novi Beograd ka Savi) užurbavao se jutarnji saobraćaj.

Jedan voz prošao je stanicu Tošin bunar bez zaustavljanja i izgubio se u tunelu ispod mojih nogu.

Nekoliko ljudi dovelo je svoje pse na šetnju i pustilo ih sa povoca. Razni kućni psi naviknuti na ovakve minute željene, jutarnje slobode rastrčalo se po livadi i njuškalo oko drveća i grmlja čitajući postavljene mirisne oglase mokraće. Koji su mužjaci i ženke ostavili trag, ko je u teranju a ko bi da tera, ko je kada bio i šta hoće.

Među belo-sivim, četvrtastim zgradama čije krovove gledam, ugnezdila se u Milankovićevom bulevaru jedna crvena zgrada sa par spratova koja oblikom podseća na palubu nekog morskog kruzera. Omanja, crvena Kosta Konkrodia nasukala se na novobeogradskom pesku. 

U povratku kući pročitam na tabli da se radi o poslovnom objektu sa kancelarijskim prostorijama za izdavanje. Ime objekta "Red stripes".

Prvi dan odmora. Prvi put u poslednjih 10-15 godina koristim nešto što se zove godišnji odmor.
Dan sam proveo radno. Godišnji odmor se uzima da bi se radilo nešto drugo. 

Po sopstvenom izboru. Lepo je imati slobodu izbora. Izbor takv vrste hiljadama niti povezan je za nužnost. Lepota je međutim u tome da se od nužnosti odlepite. Kažu mudraci da tada počinje carstvo slobode. 

Jučer su građani Vrbasa odlepili od slobode izbora. Pre godinu i po izabrali su "demokrate" ubedljivom većinom. Jučer su još ubedljivije izabrali "narodnjake". Za godinu dana nastao je novi jaki čovek Srbije i sada mu se svi (s)klanjaju. Srbija voli jake vođe i glasa za pobednike. Pre 20 i nešto godina  svideo im se lepi Sloba isturene vilice i odbrana srpstva. Sada im se sviđa Vučićevo hapšenje tajkuna i smanjivanje broja funkcionera koji imaju pravo na službeni automobil sa rotacijom. 

Bulumenta podrepaških narodnjačkih muva obleće oko svog novog cara očekujući uhljebljenje u opštinskim, gradskim i republičkim organima vlasti i javnim preduzećima. Aleksandar Veliki preti nevaljalcima iz sopstvenih redova ali to me sve više podseća na sliku nekog afričkog poglavice koji nekakvim snopom  prutića oko sebe rasteruje muve. Muvlje pamćenje je međutim kratko. One se ubrzo vraćaju. Slast je jača od moguće kazne.

Ali gde odoh ovog lepog sunčanog dana. Ima boljih primera za slast. Na primer grožđe koje sam uzeo u Mišinoj prodavnici. 120 din kilo. Odlično je ove godine. 

  

Sunce je zašlo 17.56. Svoje opstajanje zahvaljujemo njegovom obaveznom jutarnjem pojavljivanju. 

 Dobro mi došao; radujem se. Ponovo.  - Branislava

Dragi Branko,

zaista je bilo čudesno čitati tvoje pismo... Rekao bih čak: jedinstven doživljaj čovjeka koji žudi za odmorom. I slobodom.

Ja bih rekao da smo slobodni onoliko koliko dozvolimo da se osjećamo - slobodni!

I radimo da budemo - slobodni.

Osjećaj je jedinstven. I svaki djelić tog osjećaja nema cijenu.

Baš kao niti svakodnevne stvari koje čovjek često ne primjećuje. Kao ti sada kada si gledao izlazak sunca. Gledao rađanje dana. Kupio grožde.

Uživaj u prvom ovom i svakom sljedećem danu odmora i jedne vrste vlastite slobode....

Zato te nisam htio zvati, niti smetati. Iako sam u Beogradu.

Odmori se. Zaslužio si.

Tvoj Josip

Ala si se raspisao, Vuki...
Pozdravusha,

D.

Dečko, šta bi sa tobom? Izgleda da i nam samo zagolicao maštu i nadu, a onda si nas ostavio da venemo za tvojim redovima!?!?!?

Ljudi se tamo ponadali; pišu mi “opet se javio naš Branko”; a ti, ništa!?!?!?

Da li si otputovao negde na neko lepo ostrvo!

Bila sam letos na Kosu: preporučujem od sveg srca; čak sam se spuštala u aktivni vulkan, doživela cunami, sedela ispod Hopkratovog platana, bila u Asklepionu gde je Hipokrat učio studente medicini, .......

poz, zdenka

Draga Zdenka,

Mea culpa, mea maxima culpa.

Pišem i šaljem svakodnevno, ali sam preslagivao (proširivao) mailing listu i ponekog sam ranijeg čitaoca nehotice izostavio. Pregledaću poslate mailove i proslediti ih za koji minut. 

dođavola Zdenka, toliko ti se lepih stvari letos uhvatilo u pamćenje a ni retka o tome onima koji čeznu za zbivanjima.

Pozdrav,

Branko

Jao, ovih dana sam mislila na tebe da te zovem! Kad, eto ti Našeg Branka (što ti je intuicija!).

Bravo, divno, lepo ... od tebe i hvala Ti! Narod će se obradovati kad im pošaljem! Yupiiiiiiiiiiiiiii

poz, zdenka

Ja bih, ako nekako može, da se preko veze ubacim na mailing listu novih priča sa ovom e-mail adresom. :)

Pozdrav, 

Nataša

Draga moja,

Vrlo rado i sa zadovoljstvom. Bio sam te "ubacio" ali se pokazalo da adresa koju sam imao nije aktivna. Taman sam danas hteo da tražim od Marka. 

Rado bih da dodam i ja optimizma i dobrih želja u ovako teškim časovima za vas. 

A i da sačuvamo kakvu pričicu za novu generaciju.

Kisssssssssssssssss, 

Vuki