UTORAK, 15. oktobar 2013. - 2 - 142 stepenika iznad Novog Beograda

Fudbalska utakmica. Moja ekipa vodi sa 15 razlike. Ismejali smo protivnike. U drugom poluvremenu ja zauzimam mesto na golu. Protivnici brzo smanjuju rezultat. Minut pre kraja je 35-34 za moje. Čuvamo rezultat. Nespretno ispucavam loptu do protivničkog napadača koji se iskosa sjurio u moj šesnaesterac. Šutnuo je loptu u zadnjoj sekundi utakmice a ona je projurila po zemlji pored same stative. Ja pri tome nisam ni mrdnuo.

Dok sam ustao da zabeležim san, izmicali su mi detalji. Psihoanalitičari bi imali šta reći tumačeći promašaje u životu i olako propuštanje prilika. 

Život na neki način jeste utakmica. Postoje pravila, postoji kršenje pravila i kazna za to. Dodeljuju se žuti kartoni, pa bude i crvenih. Ima kornera i auta, ima klizajućih startova i driblinga. Ima golmanskih parada i promašenih lopti. Ima sudija i ima publike. Ima znoja, ima zabušavanja. Ima foliranja i vazdušnih duela. Ima primljenih i datih golova.

142 stepenika od stanice Tošin bunar do platoa Bežanijske kose. Plitka izmaglica vukla se livadom platoa. Do skora je rominjala kiša i svuda je vlaga.
Oblaci vladaju gradom.
Jedva se vidi par identičnih dimnjaka novobeogradske toplane.

Dan će ipak biti vedar, oblaci se razbijaju. Jutros ste ustali i izašli natmureni gunđajući o lošem vremenu. Koje cipele obući, poneti ili ne kišobran. 

Astronomi su izračunali da nad Beogradom Sunce izranja u 6.51. 

U 6.51 elektronski sat što spaja dve kule Zapadnih kapija zapinjao je o razderane i izbledele ostatke nekog suviše niskog oblaka. Iznad, kroz razmaknute oblake ukazao se predivno osunčan, beličast trag  aviona.

Sivilo pogleda na dole razbijaju upaljena  svetla automobila i negde s desna svetleći znak Reiffeisen banke. Podsećanje na ratu kredita i užurbanost dnevnih obaveza.

 Preleću u mojoj visini neke grakčuće crne ptice u razbijenim formacijama nepogrešivo ka jugu.

Silazeći niz stepenice gazim po jučer hrskavom a danas vlažno prilepljenom žutom lišću jeseni. Neka glista prelazi preko betona tražeći sigurnost suvog zaklona.

Na željezničkoj stanici Tošin bunar, kompozicija Beovoza prima jutarnje putnike ka Batajnici i uranja u tunel.  Sledeća stanica Zemun.

Na kojoj su stanici konačile noćas ptice na svom hiljadukilometarskom putu ka jugu?

Sunce je zašlo u 18.02. Sutra je novi dan - reče Skarlet O Hara u zadnjem kadru "Prohujalo sa vihorom". 

Film sam gledao negde krajem 70-tih u dnevnoj projekciji u Domu Sindikata. U stvari, više sam bio zaokupljen lakim seksualnim igrarijama sa ...

Dobro ti to jos i izdrzavas Vuki, promatranje izlaska sunca ranim jutrom te slanje ovakvih zapazanja u doba kada ni mjesec vise nije siguran sta da radi i gdje se nalazi. Svaka cast, osvjezenje je citati nesto ovako direktno dozivljeno, a ne samo dobivati prepisane linkove.  Srecom prije toliko godina nije bilo mobitela da se sve zabiljezi pa sa nekih stvari jos mozes i sjecati, a i nadograditi one dijelove koji u sjecanju bolje izgledaju.

Zoran

Slažem se Zoki. Ali, to je neka "dobra Brankova energija", pa dok traje...uživajmo u njoj. Sutra je, ionako, novi dan... ;) jedino ne znam da li će nad Beogradom izaći sunce jer je oblačno, a tamo negdje daleko iznad oblaka ionako je sve idilično, mirno, gotovo savršeno. Za razliku od života na Zemlji. Među ljudima. I zvijerima u ljudskoj koži.

Bježi glisto da te ne  pogazim, rekoh sebi i glisti, pri povratku u hotel. Možda si baš ona koju je Branko pustio da ... živi ;) zato: živi. Jer sutra je novi dan... tko zna. Svašta se može još desiti. I glisti. I ljudima.

U svemu se krije neka namera. 

Želim da uživam. A onda k tome dodam zadovoljstvo činjenja nečega prijateljima. 

Ovo vam dođe kao slatko uz jutarnju kaficu.

Da bi se uživalo valja uložiti malo truda. Ionako se starački budim oko 6. Pa kada me već pogodio godišnji odmor što ne zasladiti dan nečim na što me niko ne tera.

Što se pak posleponoćnog slanja mejla tiče, krivci su moji zagrebačko-ljubljanski prijatelji Josip i Helena s kojima sam u Perperu "traćio" vreme u "razgovoru ugodnom naroda slovinskoga" do iza ponoći.

pozdrav,
Znaš, posle ovako fantastično naslikanih tvojih misli dođe mi da zaklopim računar i  pošaljem sve u pm. Mislim da me ništa nije dotaklo što sam pročitala, godinama već. Zamisli, čitala sam svaku rečenicu, ne svaku drugu i nisam počela od kraja. Živi dan. Hvala ti na ogrejanom suncu. 

Poljubac Tića.

Tićo draga,

Hvala ti. Ugodno je dobiti ovako lep komentar. 

Moja je privilegija što mogu radeći nešto što umem, činim prijateljima malu uslugu ulepšavanja jutra, uz kaficu na poslu.

A moje mi godine dozvoljavaju neku vrstu slobode, ili otklona, od svakodnevice lapidarno je opisujući.

S druge strane, i meni predstoji neka značajna promena posla, pa mi ove duhovne pripreme pune baterije za nove izazove.

Možda izgleda čudno je imati izazove u mojim godinama, ali izazovi postoje u svakom dobu ukoliko čovek hoće da im izađe u susret.

Valja ih ne izbegavati.

Sealed by the kiss.

Super za novi posao. Ljubav prema izazovima je stvar karaktera ne godina. A godine su relativna stvar u današnje vremeJ

Strastveni vole izazove, izazovi porazi i pobede odnose godine, godine donose pametnima iskustvo, iskustvo pomaže da pobedimo u izazovima i da se eventualno svedemo na žute kartone.

Ako nešto treba ti viči.

Kiss