уторак, 3. јун 2014.

PONEDELJAK, 2. decembar 2013. - 47 -

Kinezi su lansirali raketu na Mesec sa mesečevim vozilom.  Raketa "Dugi marš" (stariji među vama setiće se kineske revolucije i Maoovog dugog marša), ponela je modul sa šestorotočkašem koji je nazvan Yutu (zec od žada). Vozilo od 120 kg može da savlada uspon of 30 stepeni. Yutu označava zeca koji je po drevnom mitu živeo na mesecu kao ljubimac mesečevog boginje Chang. Chang je naravno ime misije.
Zapadnjaci tvrde da, iz dostupnih opisa, zaključuju da nema nekih tehničkih i tehnoloških novotarija u misiji, a po veličini modula zaključuju da Kinezi imaju nameru da pošalju ljudsku posadu
No, Kinezima nije to važno. Njima je važno da TO mogu da učine. A jednako im je važno da u trci sa Indusima (sećate se, oni su pre neki dan poslali letilicu koja ide do Marsa) steknu neki poen.
Ko ima malo dublje pamćenje setiće se kada su se Sovjeti utrkivali sa Amerikancima oko napuštanja Zemlje. Rusi su poslali Sputnjik (sa Lajkom) a onda i Jurija Gagarina koji je tri puta obletio Zemlju. Kenedi je ubrzo objavio da će do kraja decenije (do 1970) poslati ljude na Mesec. 
Koliko sam kasnije pročitao bilo su sve to misije sa strahovito velikim rizicima i da je na tom putu bilo puno žrtava. Zbog žurbe.
Sada se Kinezi i Indusi utrkuju i dovoljno su pametni da u trci izbegnu ljudske žrtve (barem zvanično).
Onaj ko razmišlja malo dalje brzo će zaključiti da je trka između Kineza i Indusa trka dve ekonomski najmoćnije nacije 2020. godine.

= 0 =
74-vorkom do porušene zgrade generalštaba u Kneza Miloša. Sredovečna kontrolorka u tesnim farmerkama i postavljenoj jakni. Ofarbana u crno. Spretno se kreće po punom autobusu. Nonšalantno se odnosi prema svakojakim lažima koje ljudi smišljaju jer nisu platili ili poništili kartu. Jedna studentica do mene kaže da je krenula da uzme mesečnu, jedna žena kopa po torbi tražeći nepostojeću kartu jedva dočekavši da izađe na sledećoj stanici.
Na trotoar pored zgrade Ministarstva inostranih poslova, popeo se neki džip sa 001 brojem. Neki ambasador izašao. Neki drugi svet šunja se po beogradskoj svakodnevici. 
Obilazim institucije. Počeo je zadnji mesec ove godine. 


UBLIJET - je srednjovekovni engleski naziv  za specifčnu tamničku ćeliju. Prostorija u obliku boce sa uskim grlom. Obično iskopana u zemlji, u temeljima kule ili crkava. služila je kao ćelija za zatvorenike u srednjem veku. Zatvorenici su kroz usko grlo u podu spuštani užetom na dno, a tako im je dostavljana hrana i voda. visina ublijata je bila oko 5-6 metara i nije se moglo izaći. Neki su tako ostavljeni da umru. Naziv UBLIJET  potiče iz francuskog jezika. Znači -  zaboraviti. 
Iz jednog takvog ublijeta je oslobođen Robin Hud. njegovi drugari su provalili u zatvor i pružili mu uže. 
Robin Hud. Moj omiljeni junak iz doba dečaštva. Čitao sam Vinetua Karla Maja, knjige o moreplovcima i avanture Robina Huda.  
Danas volim da krstarim po svetu. Internetom. Divan osećaj nesputanosti i nevezanosti za ovih 20-tak metara kvadratnih  sobe koja je moj kavez slobode.
Pred ponoć prošetam i dišem u hladnoj praznini između zgrada. Poneki auto neoprezno preleti preko ležećeg policajca. Jedan čovek stisnut u kaputu šepasa u pravcu definisanom ciljem. 

Koliko sam kasnije pročitao bilo su sve to misije sa strahovito velikim rizicima i da je na tom putu bilo puno žrtava. Zbog žurbe"

Kako sada stvari stoje, pored tih zrtvi, sve je vise dokaza da uopste nisu ni isli na mesec, i da je to jedna od najvecih obmana...

DimiZo

Čudim ti se druže na podložnosti takvim teorijama. Kao ona laprdanja o njihanju zastave na povetarcu. Nevredno gubljenja vremena.
Vuki

Pa, dugo sam se opirao i pomisli na tako nesto, ali dublja analiza samo u oblasti informatike u to vreme daje sasvim sigurno jedan novi pogled na sve to. A opet, posto me fotografija sve vise zanima, zaista je previse tih "omaski" na slikama. Pri tom, sve to moze biti i namerno retusirano bas tako. Samo neznam kako NASA drzi te fotose na svom zvanicnom sajtu (moguce je da neko vrsi zlonamernu redirekciju), a uz to ne daje nikakve demantije. I tako u krug. Zato nisam ni rekao da je to dokazano, i jos uvek verujem da su otisli na Mesec (samo sve manje verujem). Ipak je to dogadjaj iz nase mladosti koji je obelezio te dane. Umalo mi ne odredi ceo dalji tok zivota. Istina ce se verovatno znati nekada. Mozda i ne volim da to bude za naseg zivota. 
A ti ne pravi od svega teorije zavere nego merkaj i dalje te zenske i voajerisi, u tome si dosta dobar.

DimiZo

Stvar je prilično jednostavna. U vreme pohoda na mesec znalo se solidno kakve je sve uslove trebalo zadovoljiti da bi se tamo otišlo. sletanje na mesec bilo je problmtično uglavnom zbog toga kako meko sleteti i potom se dići sa Meseca. s obzirom na stanje tehnike u to vreme pravo je čudo da nije došlo do nekog većeg problema iako je problema bilo i te kako. a ti problemi su naravno izazvali čitav niz teorija zavera. 
Osim toga, relativno skorije su astronomi, tj. oni koji snimaju svaki santimetar Meseca snimili tragove ljudskog prisustva od pre 4 decenije tamo gde su se spuštali. 
Poanta mog odnosa je bila u nečem drugom: Kako je politika uticala na to da se nešto uradi (i puno para potroši) i ulazi u realizaciju projekta sa svešću da nije izvesno kako će koja stvar ispasti i kako će se reagovati na neke rizike. Rusi su u tome bili još "nemilosrdniji" od Amerikanaca. Koliko je ljudi tamo izginulo na zemlji samo dok su se ispitivali raketni pogoni. 
Hvala bogu, Kinezi i Indusi makar su to naučili: da rizike po ljudske živote umanje. Naime, danas je mnogo teže sakriti neuspehe i sramotu. 
A pratiš li šta radi Curiosity na Marsu?
Vuki

Нема коментара:

Постави коментар