SREDA, 15. januar 2014. - 88 -

Francuski predsednik Fransoa Oland nije se nikada ženio. Sa ženom sa kojom ima decu, a koja mu je bila partijski drug, razišao se još u vreme kada je ona bila predsednički kandidat.  Potom je sve do skora živeo sa izvesnom Valerie Trierweiler (ne bih znao kako se izgovara prezime), novinarkom ako se ne varam, koju mediji tretiraju kao Prvu damu Francuske i ima neki državni status. Koga će izgleda uskoro izgubiti. Fransoa se izgleda zaljubiška u neko mlađe izdanje ženskog sveta, pa k tome još i glumicu. Zove se Julie Gayet (i za nju se ne usuđujem pisati fonetski, ovog puta zbog imena).

Da se sve ovo dešava u Americi odavno bi pukla bruka i političar tako visokog formata zapao bi u duboku nevolju. Kod Francuza kažu da je drugačije i da se pravo na privatni život mnogo više poštuje nego igde u ostatku zapadnog sveta.

Kada bi uopšte neki neženja koji ladno ostavi ženu i krene sa drugom mogao postati predsednik SAD  gde se kandidat na svim predizbornim skupovima uporno grli, ljubi i drži za ruku sa ženom i decom, bez obzira što se kasnije ispostavi da ima ljubavnice kao npr. nezasiti Kenedi ili nesuzdržani Klinton. Potonji je doduše tvrdio da Monikino pušenje ne smatra seksualnim odnosom. 

Sve ovo pišem zbog nesretne Valeri koju je predsednik mangupski navukao da postane Prva dama koja bi trebala da zažmiri kada joj se nevenčani partner iskrada iz rezidencije i skuterom (?!) sa kacigom na glavi ušunjava kod lepuškaste glumice. Dakle, Valeri doživi šok i zaglavi u bolnici. U bolnici? Da, u bolnici. Nisam znao da ima bolnica za bračne nevere. Ili je šok doveo zaista do psihičkih problema.

Francuzi su objavili da se njeno stanje naziva  (u zvaničnoj izjavi predstavnika za štampu) coup de blues što bi mogli šatrovački prevesti kao «pala je u bedak». Bogami pogolemi bedak – kad se zbog njega završi u bolnici.

Jučer je francuska javnost očekivala neku podrobniju izjavu predsednika na godišnoj konferenciji za štampu. Pratio sam tu konferenciju i on je o svojim «bračnim» problemima govorio kao o privatnosti na koju ima pravo i da sada preživljava on i njegova(njegove) partnerka (e) teške trenutke.

Još sam jedan  francuski izraz zapazio ovih dana i baš mi je nekako zgodan.

 gauche caviar – to bi trebalo da je francujska levica koja jede kavijar, dakle, bogati sloj ljudi koji očijuka sa levicom ali se nikako ne odriče kavijara.  Mi smo pred 2. svetski rat imali u Beogradu dosta bogataške dece koja su se našla u komunističkim idejama (od Koče Popovića do Ivo Lola Ribara). Oni su doduše živeli u revolucionarna vremena pa su i svoje živote založili. Nešto nisam siguran ovu kavijarsku levicu da bi dotle išla. Uostalom prisetio bih se neslavnih vremena francuskog «otpora» prema nemačkom okupatoru.

A kad već učimo francuski onda da ubacim još par izraza. Pomenuti Fransoaov skuter je scooter a trois roues – skuter sa tri točka (dva napred, jedan pozadi) i on ga je upotrebljavao za svoje escapades discretes što neću da prevodim. Pomučite se, reči zvuče poznato.

Kako stvari stoje kod nas. Ajd da se ne bavim Titom, toliki pišu knjige o tome. U vreme posleratnog (onog 41-45) komunističkog morala, generali su pohvatali glumice i balerine pa ih je Tito držao podalje od važnijih javnih mesta (npr. Peko Dapčević). 

Sadašnji političari su svi smerni i čedni. Sem Mrke koji ni u komunističko doba nije bio naročito smeran. 

Kad se naš prvi potpredsednik vlade iznova oženio pre par nedelja (ako je to uopšte tačno) novine nisu smele da zucnu ni reč.  Jednako su bili uzdržani i kod razvoda i ponovne ženidbe bivšeg predsednika Tadića. Doduše neki su se neukusno naslađivali odlaskom njegove prethodne žene u manastir. 

Kod nas polako zaživljava funkcija Prve dame. Nikolićka ide na izložbe, bavi se humanitarnim radom i naravno brine o velikoj familiji. 

Niste u svemu ovome našli ništa smešno? 

Pa ajmo onda na neki vic: 

Koja je razlika između Tita i Tadića?

Tito je na vreme sklonio Đilasa. 

Simpaticno je sto kruze mailovi, postajemo kao jedan klub. Jugo-mreza :)

Za Sredu :

valeri trierveler

žüli  gaje

U Francuskoj nije zabranjeno varati zenu s ljubavnicom, (ili muza) i kad ljubavnica postane zena pa oslobodi mjesto za ljubavnicu jos moze proc, sve zavisi od stila. Nazalost, Fransoa je to sve neelegantno izveo, od pocetka kad je napravio 4 djece a nije ozenio majku, do kraja, gdje izgleda vrlo vjerojatno da ga je glumica izmanipulirala iz licnog interesa, pa ispada idiot na tri tocka. 

A Valerijin blues  čitaj između linija : trovanje ljekovima, neće valjda liječnici reći pokušaj samoubistva, 

La gôš kaviar ne bi zalozila zivote za revoluciju, uostalom niko vise ne bi zalozio zivot za nista, Krv je totalno out,  demode, ta nismo na Balkanu da slavimo krv i ratnike! Uostalom, za vrijeme rata, ako bi me netko pitao za porijeklo mog imena (na poslu sam zadrzala svoje ime) rekla bih da  je cesko, od srama da netko ne promisli da dolazim iz tih krvolocnih  plemena.

Nije to kukavicluk. Dizem kapu Francuzima koji su pruzili otpor kad je vlada kapitulirala, jer je to bilo mnogo opasnije nego "poci u sumu", i pozdravljam Pravedne koji su sakrivali Zidove, sto u nasoj herojskoj domovini nije bilo bas ucestalo, koliko znam. (75% francuskih Zidova je izbjeglo logore zahvaljujuci solidarnosti populacije).Dakle otpor nije imao isti oblik kao na brdovitom Balkanu.

Ljevicarska burzoazija, la gauche caviar,  je ugodna jer ti nece servirati rasisticke izjave, ni nacionalizam, nece hvaliti vrijednost smrtne kazne i stednje na kulturi,   nece reci da su homoseksualci gradani drugog reda, nece izjaviti da su siromasi siromasni zato sto to hoce da budu, ukratko, mnogo ugodnije su drustvo nego desnicari utoliko sto mozes racunati da neces primiti neku takvu pljusku usred razgovora.

Pojam Ljevica  je promijeniio sadrzaj - momentalno triumfira kapitalizam, klasna borba se rastopila u kreditima, moc vlade se rastopila u kreditima, sto ostaje nego elegancija svjetonazora i briga da se ne ogrijesi besmrtna dusa ?  :)

To kazem lagano  ironicnim tonom, ali  to nije mala stvar. 

cornelia

Dodje mi zao što ne znam francuski i ne poznajem Francusku. 

Hvala na korisnim objašnjenjima i dopunama.

Bio sam ubjedjen da su Francuzi za rata iskoristili priliku da se rijese Jevreja. Mea culpa.

U Beogradu nikakve ljevice nema ili je svedena na jedinske i neformalne grupe. Svi koji bi se mogli nazvati ljevicom jako su daleko od politike i politika se, s pravom, smatra vrlo smrdljivim podrucjem. 

Meni je zbog toga zao, jer smatram da je politika mjesto i nacin za bavljenje javnim poslovima od interesa za sve. 

Da, fino funkcionise ovaj nas klub. Network, kako bi se to danas reklo. 

Naprosto ne mogu odoljeti.

Poznati Balkanski blues:
"Lijevo (ili levo) desno nigdje moga staaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaana...."

Silvana 

oj ulice i ti si pijaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaana